Kako je Fejsbuk od mreže za studente postao aplikacija sa najviše preuzimanja na svetu?

Ime ove aplikacije potiče od posebne vrste imenika, zvanog knjiga lica (face book), koji je sadržao fotografije i imena, u početku studenata sa Harvarda, kasnije i drugih univerziteta. Dve godine nakon osnivanja, 2006. „na fejsbuku“ su mogli biti svi stariji od 13 godina.

Zakerberg je napravio sajt sa imenom „Facemash” 2003. dok je pohađao Univerzitet Harvard.

Fejsmaš je privukao 450 posetilaca i 22.000 pregleda slika tokom prva četiri sata. Sajt je poslat na nekoliko grupnih list-servera kampusa, ali je ugašen nekoliko dana kasnije od strane administracije Harvarda. Zakerberg se suočio sa isključenjem i optužen je za narušavanje sigurnosti, kršenje autorskih prava i kršenje individualne privatnosti. Ultimativno, optužbe su odbačene.

Zakerberg je tokom tog semestra proširio svoj projekat, stvarajući time alatku za socijalno istraživanje pred završni ispit iz istorije umetnosti. Sve umetničke slike je otpremio na sajt, a svaku je pratila i sekcija s komentarima. Potom je podelio sajt sa svojim kolegama studentima, objašnjeno je na portalu The Harvard Crimson.

U januaru 2004. godine, Zakerberg je isprogramirao novi sajt, poznat kao „TheFacebook”, inspirisan Krimsonovim editorijalom o Fejsmašu. „Jasno je da je tehnologija potrebna za stvaranje centralizovanog vebsajta lako dostupna … koristi je mnogo”, izjavio je Zakerberg tada.

Nakon toga, sastao sa studentom Harvarda Eduardom Saverinom i obojica su pristali da investiraju 1.000 dolara u sajt. Dana 4. februara 2004, pokrenut je „TheFacebook”, originalno na adresi thefacebook.com, piše u Tajmu.

Zaključno s 2020. godinom, Fejsbuk je imao 2,8 milijardi mesečno aktivnih korisnika i bio je na sedmom mestu u svetskoj upotrebi interneta.

Bio je mobilna aplikacija s najviše preuzimanja prve decenije ovog veka, piše na sajtu 9 to 5 Mac.

Korisnici mogu da dodaju prijatelje, šalju im poruke, a mogu i da objavljuju različit tekstualni, foto i video sadržaj na svoje profile kako bi komunicirali sa prijateljima.

Fejsbuk je često tema izveštavanja o kontroverzama. Na primer, tu spadaju problemi u vezi s privatnošću korisnika (poput skandala sa firmom Cambridge Analytica u vezi sa prikupljanjem podataka), političkom manipulacijom (poput one tokom Predsedničkih izbora u SAD 2016), psihološkim posledicama poput zavisnosti i niskog samopouzdanja, zatim sadržaja koji se karakterišu kao lažne vesti i teorije zavere, kršenje autorskih prava i govor mržnje. Komentatori su čak i optužili Fejsbuk da potpomaže širenja takvog sadržaja.

U poslednjem kvartalu 2018. i prvom kvartalu 2019. godine otkriveno je tri milijarde lažnih naloga. Mnogi kritičari dovode u pitanje da li Fejsbuk uopšte zna koliko stvarnih korisnika ima.

Danas je Fejsbuk u vlasništvu kompanije Meta.