Fejsbuk (raz)otkrio Jupitera!

Učenik škole, koja je nekad bila popularna među ruskom jevrejskom inteligencijom, teško se postaje i odbir se vrši prema strogim unutrašnjim kriterijumima. Ukratko, postati i ostati učenik škole bila je stvar velikog prestiža. Ako se dokaže da je taj ugled i svoj spoljni glanc škola zavereničkom ćutnjom branila i po cenu ogromnih ličnih šteta po učenice, a sumnja se i učenike, neće je moći spasiti ništa. Pa i ako se ne dokaže.

U najboljoj školi uče najbolji učenici i predaju samo najbolji profesori. Za takvog je u celoj Moskvi važio i profesor istorije sa nadimkom Jupiter, sve dok novinarka Katarina Krongauz, bivša učenica škole, krajem avgusta na svojoj Fejsbuk stranici nije objavila da je iz njene bivše škole otišao profesor istorije koji je tokom 16 godina održavao seksualne odnose sa učenicama. „Dosta simpatičan muškarac, pametan, ironičan, čaroban. Nije bilo neobično zaljubiti se. Mi smo bili mali a mislili smo da smo veliki. A zatim su išle godine – mi smo rasli, a njegove dragane su se menjale i ostajale male“.

Svi su znali i nastavnici i učenici, napisala je Krongauz, i svi su ćutali jer, gledali smo zapadne filmove o takvim slučajevima, šteta školi nije smela ni po koju cenu biti nanesena. Taj je profesor otišao iz škole „to je dobro, čak iako je on bio dobar nastavnik za sve koji sa njim nisu imali romansu“, napisala je Krongauz.

Kakav je u toj stvari zakon u Rusiji potpisnica ovih redova ne zna, ali i pre nego što je istraga ovim povodom i započela, glavni ruski televizijski kanal Rusija 1 objavio je i sliku i ime optuženog profesora, pozvali su ga i telefonom, odbio je bilo kakav komentar. Prema navodima ruskih medija, Boris Meerson se, pošto je napustio školu, odselio u Izrael. Da li je njegov odlazak izazvan nekim prethodnim informacijama o dolazećem skandalu iz izveštaja ruskih medija još nije jasno.

Uprava škole, na čelu sa direktorom Sergejem LJvovičem Mendeljevičem pokušala je da stvari zadrži u ranije postavljenim koordinatama i sve okonča internom istragom, pa su, navodno, profesori pozvani da izaberu ili lojalnost školi ili odlazak. Nekolicina njih je obnarodovala da je izabrala da iz škole ode. Onda su na Fejsbuku još nekolicina učenika objavila ime još jednog profesora za koga sumnjaju da je seksualno opštio sa učenicama, pa je objavljeno da u čuvenoj školi ni dečaci nisu bili pošteđeni . Ni najambiciozniji roditelji, koji su stali u zaštitu te jedinstvene škole, nisu više ništa mogli da učine: istražni organi su u školu ušli, a Sergej LJvovič Mendeljevič od juče više nije direktor.

Sad se u Rusiji razgorevaju diskusije dva tipa. Ukoliko se ispostavi da je profesor (ili profesori) vodio računa da se radi o devojkama u uzrastu od 16 godina kad su, po zakonu, dovoljno zrele da daju saglasnost na seksualnu vezu, da li će skandal biti manji? I drugo, da li su obrazovne institucije – porodice koje po svaku cenu čuvaju svoje tajne, u kojima se forsira jaka i obavezujuća unutrašnja povezanost na osnovama izuzetnosti, jedinstvenosti, posebnosti, karakteristika zaostala iz toliko kritikovanog sovjetskog perioda ili nešto sumnjivo ima i u takozvanom tim-bildingu naročito s obzirom na činjenicu da se škola broj 57 dičila svojim modernim, savremenim, zapadnim nadahnućima?

Ruski kolumnista Anton Krilov smatra da je dugo ljudsko iskustvo izrodilo sledeća etička pravila: „Ne muči životinje, ne tuci decu, ne prisiljavaj na seks one koji su u zavisnom položaju…“. On smatra da treba zapisati i ponavljati dok jednom svi, ama baš svi ne nauče: „Nastavnici ne treba da spavaju sa učenicama i učenicima, čak i ako su dostigli uzrast za saglasnost, profesori ne treba da spavaju sa studentima i studentkinjama, a načelnici sa svojim potčinjenima“, a ukoliko se iznenada desi nedozvoljena ljubav onda, podseća Krilov, biraš: ili ljubav i otkaz, ili karijera. „Učenici sa učenicama, nastavnici sa nastavnicima, kolege sa kolegama mogu da spavaju. Naučimo ovo napamet, pa tek onda zatvorimo svesku“, zaključuje Krilov.

Plate ruskih nastavnika 1913. godine

Ruski premijer Dmitrij Medvedev izazvao je salve kritika medija kad je na pitanje jednog nastavnika iz Dagestana – zašto nastavnici imaju platu od 15 000 rubalja (oko 200 evra), a zaposleni u ministarstvima sile po 50 000 rubalja i više – ne samo pozvao da se ne vrše takva poređenja jer je posao bezbednosnih organa mnogo opasniji nego je i poentirao kako svako bira ono što mu je važno, a biti učitelj ili nastavnik je poziv: “ A ako želite da zarađujete novac, ima mnogo prekrasnih mesta gde to možete brže i bolje. Eto na primer biznis. Ali vi se niste odlučili za biznis, koliko ja shvatam“. Prema ruskoj statistici, prosečna plata prosvetnih radnika, kreće se od 30 190 do 54 098 rubalja, zavisno od tipa i nivoa škole i od toga da li je ona opštinska, republička ili federalna ustanova. Ima nastavnika koji primaju i po 18 000 rubalja. Prosečna plata u Rusiji u julu je iznosila 38 447 rubalja (oko 530 evra). Ruska računovodstvena služba ima običaj da objavljuje takva poređenja, pa je upravo na svom sajtu objavila visinu plata koju su 1913. godine imali rejonski šef milicije, pukovnik i nastavnik gimnazije i te iznose preračunala u današnje rublje. Rejonski šef milicije je 1913. godine imao platu od 75 000 današnjih rubalja, pukovnik 492 000 današnjih rubalja, a nastavnik gimnazije 129 000 današnjih rubalja (ili oko 1800 evra).