Figaro: Kraj Ataturkove ere

… to su samo neki od naslova i komentara u turskim, grčkim i zapadnim medijima, uz vesti o podršci širom islamskog sveta i osudama sa Zapada prvog džuma namaza – zajedničke molitve prošlog petka u Svetoj Sofiji, kojim je Justinijanova bazilika iz 6. veka zvanično ponovo otvorena kao džamija.

Dok u turskim medijima prva molitva u Svetoj Sofiji ustupa mesto izveštajima o terorizmu, virusu korona i međunarodnoj politici, francuski Figaro u tekstu pod naslovom „Erdoganov islamski čin privlačenja moći u Aja Sofiji“, ocenjuje da je pretvaranje Svete Sofije u džamiju označilo kraj Ataturkove ere. „Poruka je jasna: Otomansko carstvo će biti novi model upravljanja u modernoj Turskoj.

Sekularna država Mustafe Kemala Ataturka, koji je džamiju Aje Sofije 1934. pretvorio u muzej, sad je nestao““, piše ovaj francuski dnevnik uz napomenu da „ovim činom Erdogan odvraća pažnju od ekonomske krize i smanjene popularnosti svoje stranke koja je na opštinskim izborima izgubila podršku Istanbula, Ankare i drugih velikih gradova“.

U istom pravcu idu i ocene nemačkog magazina Špigel, u tekstu pod naslovom „Dosadna Erdoganova emisija“, dok je iz Evropske komsije saopšeno da „odluke o Aja Sofiji prete da prodube izolaciju Turske na međunarodnoj sceni posle vojne intervencije u Siriji i Iraku i usred međunardnih sporova oko prava na naftu i gas u istočnom delu Sredozemnog mora“.

Evropski zvaničnici ukazuju da je pred EU sad zadatak da „istraži nove puteve za smirivanje tenzija“.

Na aktuelni međunarodni položaj Turske ukazuju i pojedini tamošnji i mediji, koji smatraju da je odluka o drugom pretvaranju Svete Sofije u džamiju bila „u skladu sa Erdoganovim ambicijama da ojača islamski lik Turske i učini svoju državu vodećom nacijom u islamskom svetu“, mada za cilj ima i konsolidaciju Erdoganove konzervativne i verske baze u trenutku kada njegova popularnost opada usred ekonomske krize“.

Istovremeno, Erdoganovi kritičari ukazuju da se njegovom pozivu u petak na molitvu nisu odazvali lideri muslimanskih država, uključujući i najavljene predsednike Azerbejdžana i Katara.

Grčki crkveni mediji učinili su sve da pažnju sveta usmere na odgovor pravoslavnih, u prvom redu grčkih crkava širom planete na molitvu u Svetoj Sofiji.

Grčka pravoslavna crkva proglasila je 24. jun danom žalosti za sve hrišćane, a Akatisti Presvetoj Bogorodici služeni su u delu pravoslavnog sveta uz oglašavanje posmrtnih zvona na crkvama.

Predsednica Grčke Katerina Sekaropolu iskoristila prošlog vikenda obeležavanje 46. godišnjice obnove Republike da poruči da će zvanična Atina braniti svoja suverena prava u Egejskom moru“ i da je pretvaranje Aje Sofije u džamiju posle 86 godina, tokom kojih je bila muzej, „događaj duboko štetan i uvredljiv ne samo za pravoslavne i hrišćane uopšte, već i za ceo civilizovani svet, koji ukazuje da je Turska napušta principe sekularne države“.

Ankara je odbila i osudila objašnjenje grčkih zvaničnika povodom paljenja turske zastave u Grčkoj zbog džume u Svetoj Sofiji, tvrdeći da Grčka ne poštuje prava turske manjine.

Novo radno vreme

Velika džamija Aja Sofije, kako je sad njen zvanični naziv, biće otvorena 24 sata dnevno, odlučio je posle posle prvog klanjanja u njoj u 21. turski predsednik Redžip Tajip Erdogan. To je preko Tviter naloga tokom vikenda obnarodovao guverner provincije Istanbul Ali Jerlikaja, prenose turske agencije. U medijima nema saglanosti u procenama da je na prvoj molitvi prošlog petka bilo 350 hiljada ljudi, kako tvrde turski zvaničnici. Turska direkcija za komunikacije saopštila je da je pripremila knjigu i veb stranicu o ponovnom otvaranju džamije Aja Sofije. Knjiga „DŽamija Aja Sofije: Poverenje Fatih sultana Mehmeda Hana, zajedničko blago čovečanstva“, objavljena je na turskom, engleskom i arapskom jeziku i deljena je prošlog petka na prvoj molitvi.