Fijon i Žipe se najviše razlikuju po pitanju Rusije

Fransoa Fijon, koji je prema istraživanjima u prednosti, želi da se ukinu sankcije Rusiji zbog njenog delovanja u Ukrajini i radi zajedno s tom zemljom protiv grupe Islamska država insistirajući istovremeno da „Rusija ne predstavlja pretnju Zapadu“. Njegov rival Alen Žipe istrajava na sadašnjem kursu Francuske – pritisak na Putina da bi se postigao mir u Ukrajini i prestanak bombardovanja sirijske opozicije u ime sirijskog predsednika Bašara Asada.

Ukoliko Fijon dobije nominaciju, biće u dobroj poziciji pred izbore u aprilu-maju 2017. u odnosu na svog najjačeg izazivača sa krajnje desnice – Marin Le Pen, koja je otvoreni pristalica ruskog predsednika Vladimira Putina, navodi se u analizi agencije AP.

Poput izabranog predsednika SAD Donalda Trampa, koji nije bio neprijatan prema Putinu tokom svoje kampanje, neki francuski konzervativci sve češće govore o partnerstvu sa Putinovom Rusijom umesto izolacije te zemlje.

Rusija, posebno njena uloga u Siriji, pojavila se kao ključno spoljnopolitičko pitanje u francuskoj kampanji. „Zapadne zemlje su poslednjih godina od Rusije napravile ‘virtuelnog neprijatelja’ odbacujući saradnju sa Moskvom iako Rusija ne predstavlja pretnju Zapadu“, rekao je ranije ove nedelje Fijon za radio Evropa 1.

„Ne izražavam nikakav entuzijazam (za Rusiju), samo napominjem da je to najveća zemlja u svetu i da je mi guramo od nas ka Aziji, što je glupo“, dodao je Fijon.

Fijon i Putin su inače potpisali više trgovinskih sporazuma dok su obojica bili premijeri – Fijon od 2007. do 2012. kada je Sarkozi bio predsednik a Putin od 2008. do 2012. dok je predsednik bio Medvedev. Putin je sredinom nedelje novinarima u Moskvi rekao o Fijonu: „Uprkos svom vrlo evropskom maniru … on je sposoban da brani svoj stav … On je vrhunski profesionalac“.

Portparol ruskog predsednika Dimitrij Peskov kazao je da Fijon i Putin imaju „dobre odnose“ i dodao: „Pratimo francusku kampanju sa velikim interesovanjem“. Ruske pohvale nisu prošle nezapaženo u Francuskoj – Žipe ih je dočekao ljutito zbog navodnog mešanja Rusa u kampanju konzervativaca.

Iako i Žipe poziva na dobre odnose sa Rusijom, on takođe tvrdi: „Razgovori sa Rusijom ne znače da uvek treba reći da. Znače da im treba reći istinu. Istina koju želim da kažem Putinu je da onaj koji pripoji deo susedne zemlje krši sve međunarodne konvencije“. Žipe insistira da Rusija mora da poštuje Sporazum iz Minska koji treba da donese mir u Ukrajini pre nego što joj Evropska unija ukine sankcije.

U slučaju pobede kandidata koji je više prijateljski nastrojen prema Rusiji, Putin će, kako se navodi u analizi agencije AP, verovatno nastojati da „gura“ ukidanje sankcija EU koje su nanele veliku štetu ruskoj ekonomiji. Francuski privrednici takođe su za ukidanje sankcija, ali je za to potrebna jednoglasna odluka svih članica EU.

Rusija bi mogla da bude na dobitku i od francuskog predsednika čiji bi interes u Siriji bio više fokusiran na uništavanje terorističkih grupa nego na svrgavanje Asada. Takođe bi političar sa desnice mogao da bude manje spreman da „proziva“ Rusiju zbog medijskih sloboda i demokratije.

Apsurdna Olandova politika prema Rusiji

U TV debati u večernjim satima 24. novembra Fijon je rekao da Rusija mora da bude usidrena u Evropi ili će se Moskva udružiti sa Kinom na štetu kontinenta. Debata je bila poslednja prilika za Žipea da uhvati korak sa Fijonom pred drugu rundu izbora u nedelju. Žipe je u prvoj rundi primarnih izbora za kandidata partije Republikanci na predsedničkim izborima održanoj 20. novembra bio drugi.

U principu debata nije bila kontroverzna a jedan od retkih sporova bio je kada je Žipe doveo u pitanje Fijonovu, kako on to vidi, bliskost Putinu. „Ovo mogu da budu prvi predsednički izbori na kojima ruski predsednik bira kandidata“, kazao je Žipe.

Fijon je odgovorio da Zapad mora više da radi sa Rusijom u vreme kada su im odnosi najgori od Hladnog rata. „Rusija je opasna zemlja ako joj pretimo kao što smo joj pretili poslednjih pet godina“, kazao je u debati Fijon dodajući da realna opasnost za Evropu nije Rusija, već ekonomska pretnja „azijskog kontinenta“.

„Tvrdu“ politiku francuskog predsednika Olanda prema Rusiji Fijon je nazvao apsurdnom. Takođe je rekao da EU ne treba da menja saveznike i odustane od transatlantskih odnosa ali je dodao da Parizu nije potrebna dozvola Vašingtona da razgovara sa Moskvom.

„Ono što tražim je da sednemo za sto sa Rusijom ne tražeći da se Vašington složi i da ponovo uspostavimo veze, ako ne odnose zasnovane na poverenju, koje će omogućiti da se Rusija usidri u Evropi“, kazao je Fijon, preneo je EurActiv.com.

Slična je i poruka Moskve Briselu. Na jednom retkih okupljanja tink-tenkova u Briselu članovi ruskog Valdajskog kluba ocenili su da je jedini način da „mala Evropa“ očuva svoj značaj to da napusti politiku neprijateljstva prema Rusiji.

Kada je reč o Žipeu, njegov stav prema Rusiji može se opisati kao bliži Olandovom.

Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja objavljenim posle debate, Fijon će danas izaći kao pobednik.

Smanjenje potrošnje i poreza

Kada je reč o ekonomiji, Fijon, koga su poslednjih dana prozvali „francuski Tačer“, kazao je da francuski socijalni model, u kome je nezaposleno šest miliona ljudi, „više ne postoji“ i da je „Francuska na ivici revolta“. Dodao je da će učiniti „da se stvari kreću u prva tri meseca“ mandata.

Fijonov program uključuje smanjenje potrošnje za 100 milijardi evra za pet godina, ukidanje pola miliona radnih mesta u javnom sektoru, smanjenje korporacijskih i poreza na prihod, povećanje poreza na dodatu vrednost i ukidanje 35-časovne radne nedelje.

Žipe se zalaže za manje smanjenje potrošnje i poreza i smatra da je neizvodljivo značajnije smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru dodajući da „ne može tražiti od državnih službenika da rade više a zarađuju manje“.

Dva kandidata razlikuju se i oko migracija i Žipe kaže da je „identitet Francuske diverzitet“ dok Fijon smatra da „Francuska nije multikulturna nacija“, preneo je EUobzerver. Fijona vide kao novog predsednika Francuske i istraživanja ukazuju da će se on u drugom krugu 7. maja 2017. verovatno suočiti sa liderom krajnje desnice Marin Le Pen i pobediti je.