Fijon sve dalje od duela sa Le Penovom

Optužio je levicu za pokušaj „institucionalnog državnog udara“, sebe je video kao žrtvu medijskog komplota, a svoje republikance pozvao da „jedinstveni izdrže“, ipak šanse da (prerano) već viđeni sledeći predsednik Francuske u drugom krugu predsedničkih izbora izađe na crtu Marini le Pen sve su manje. Afera oko fiktivnog zapošljavanja članova porodice Fijon, a na račun javnog novca, još narasta, a već se otvara i nova povodom konsultantskih usluga koje je pružala Fijonova firma. Ukoliko su Fijonovi izgledi da se pojavi u sudbinskom drugom krugu francuskih predsedničkih izbora sve klimaviji, šanse donedavno u svetu malo poznatog bivšeg ministra ekonomije i samostalnog predsedničkog kandidata Emanuela Makrona (39) sve su stabilnije. Makron tako može postati još jedan čovek iznenađenja na čelu jedne velike svetske države. Već su u opticaju teorije da je on kukavičje jaje koje globalisti poturaju u francusko gnezdo kako bi sprečili promociju zagovornika nacionalne države. Do prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj – 23. aprila – ostalo je manje od dva meseca, koji će bez svake sumnje biti dramatični.

Ono što je dozvoljeno poslanicima u Francuskoj ne samo da je nezamislivo u Skandinaviji, kako sada primećuju francuski mediji, nego je pravo čudo i za zemlje Balkana iz čijeg su imena nastale mnoge izvedenice užasnog značenja. Fransoa Fijon je, prema nalazima satiričnog lista Okovani patak, daleko prekršio čak i te neviđene pogodnosti. Francuski poslanik, naime, ima budžet i može sam da zaposli pet saradnika po svojoj volji koji mogu biti i članovi porodice. Prema istraživanju lista koji svaki dan izlazi s novim za Fijona poražavajućim podacima, gospođa Penelope Fijon je kao parlamentarni saradnik svoga muža u više navrata od 1988. godine primala platu, a da nema traga o tome da je za poslanika Fijona neke poslove obavljala. Ona je tako primila čak 831.440 evra bruto, a pomoćnik poslanika je prestala da bude u novembru 2013. godine neposredno pre nego što je na snagu stupio propis prema kome je poslanik bio dužan da objavi imena svojih pomoćnika.

Gospođa Fijon je kao literarni konsultant platu primala i u „La Revue des deux mondes“ u privatnom vlasništvu, a Okovani patak tvrdi da je i to zaposlenje bilo fiktivno i insinuira da je vlasnik Mark Ledre de Lašarijer ilegalno finansirao Fijona. Sam Fijon je priznao da je kao advokate zapošljavao i dvoje svoje dece, a Okovani patak je utvrdio da su Mari i Šarl Fijon tada bili studenti prava, mada su danas advokati. Centralna uprava za borbu protiv korupcije i finansijskih zloupotreba francuske policije već vodi, ali prethodnu istragu. Na sopstveni zahtev saslušani su i supružnici Fijon. U francuskom parlamentu gospođi Fijon nije izdat ni bedž ni elektronska propusnica za ulazak, ona sama nije mogla istrazi da predoči ugovor o parlamentarnom radu.

Francuski zakon o izboru poslanika propisuje da poslanik ne može obavljati konsultantske poslove koje nije obavljao pre stupanja na poslaničku dužnost. Fijon je 6. juna 2012. registrovao konsultantsku firmu „2F saveti“, a 17. juna iste godine postao je poslanik. Za tri poslednje godine, utvrdio je Okovani patak, firma je cvetala i zaradila ukupno 750.000 evra, najveći deo od nepoznatog klijenta. Sad mediji insinuiraju da je nepoznati izdašni klijent bio iz Rusije ili, daleko bilo, Irana… Zvanično Fransoa Fijon nije pod istragom, ako bude, obećao je on, sam će se iz izborne trke povući. Vreme do izbora je kratko, na koji način bi mu bila izabrana zamena na mestu kandidata desnice i centra nije sasvim jasno.