„Ni Evropa ni Ukrajina neće biti zanemarene“: Fil Gordon „evropejac“ u timu Kamale Haris

Tranzicije vlasti u SAD su uvek napet trenutak za evropske diplomate, koji strahuju da će Stari kontinent biti ostavljen na hladnom ako se Vašington u potpunosti okrene ka Aziji, piše Politico u analizi.

Zato se sada nadaju da će Fil Gordon, „evropejac“, savetnik potpredsednice Haris za nacionalnu bezbednost, imati posao na najvišem nivou u spoljnoj ili bezbednosnoj politici.

Svojom naklonošću prema Evropi, 61-godišnji diplomata od karijere je sve ređa vrsta u Vašingtonu.

Pisao je o nuklearnoj i odbrambenoj politici francuskog ratnog lidera de Gola, osnovao je Centar za Sjedinjene Države i Evropu na Brukings institutu u Vašingtonu i postao pomoćnik državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja u prvoj Obaminoj administraciji.

Takođe je bio deo Saveta za nacionalnu bezbednost pod administracijom Bila Klintona.

„Fil Gordon je umirujući za Evropljane jer ih poznaje, oni poznaju njega i zanimaju ga evropski poslovi, čak i ako priznaje da to više nije alfa i omega američke spoljne politike“, rekao je Kamij Grand, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a i zvaničnik francuskog ministarstva odbrane koji se ukrštao sa Gordonom više od dve decenije.

Za Evropsku uniju, ulozi izbora u SAD u novembru su posebno visoki dok rat besni u Ukrajini. Pobeda kandidata Donalda Trampa/Džej Di Vensa verovatno bi dovela do više izolacionističke politike u Vašingtonu – izgled koji je visoki zvaničnik EU opisao kao „katastrofu“.

Zemlje bliže Rusiji, poput Poljske, upozorile su da će Evropljani morati da se pripreme za „promenu“ u transatlantskim odnosima bez obzira na to ko je sledeći predsednik SAD.

Ali to što je Gordon bio na visokom položaju za nacionalnu bezbednost – možda čak i nasledi Džeka Salivana na mestu savetnika za nacionalnu bezbednost – ostavlja izvesnu nadu da ni Evropa ni Ukrajina neće biti zanemarene u međunarodnoj agendi Haris.

Krajem jula, Gordon je na X napisao da je „podrška SAD ukrajinskom narodu trajna“.

Prema Danijelu Fridu, koji je prethodnik Gordona na mestu podsekretara za evropska i evroazijska pitanja, Gordon je „u kalupu američkih eksperata za spoljnu politiku koje Evropljani poznaju već dve generacije. On suštinski ceni ono što je EU uradila, ne smatra ih konkurentima ili besplatnim utovarivačima.“

Gordonovo interesovanje za Evropu nije vođeno samo politikom. Čak voli i sport koji rasplamsava strast u Evropi, ali ne toliko u Americi: fudbal.

Džastin Vais, francuski diplomata i osnivač Pariskog foruma za mir, priseća se kako je igrao prijateljske fudbalske utakmice sa Gordonom u Džordžtaunu 2003. zajedno sa sadašnjim državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom i Robertom Malijem, bivšim specijalnim izaslanikom SAD za Iran.

„Amerikanci ne igraju fudbal. Samo devojke igraju fudbal, Latinoamerikanci, stranci i Amerikanci imaju jedinstveno obrazovanje“, priseća se on.

Ovi neformalni trenuci između stranih diplomata i američkih zvaničnika nisu se odnosili samo na igru, bila je to prilika da se razgovara o velikim temama dana.

„Na poluvremenu bismo razgovarali o ratu u Iraku“, rekao je Vais.

Američki diplomata, koji je redovan na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, tada je veći deo svoje rane karijere proveo proučavajući i radeći na Evropi kao akademik i kroz istraživačke centre u organizacijama kao što su Sciences Po u Parizu i DGAP u Bonu.

Sredinom 2000-ih zainteresovao se za Sarkozija, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Francuske.

Dejvid Martinon, sadašnji ambasador Francuske u Južnoj Africi koji je u to vreme radio sa bivšim francuskim predsednikom, seća se Gordona kao dobrog slušaoca koji je došao da ga vidi 2005. da razgovara o Sarkozijevoj viziji evropskih tema.

„Postavio mi je mnogo pitanja bez ikakvih predrasuda u svom pristupu. On je, u suštini, bio u opoziciji i pripremao budućnost” za demokrate, podsetio je on.

Gordon i sam plodan autor knjiga o Francuskoj, Nemačkoj, Turskoj i Bliskom istoku na kraju je preveo Sarkozijevu knjigu iz 2007. pod nazivom „Svedočenje: Francuska, Evropa i svet u dvadeset prvom veku“.

Gordon je želeo da američkoj spoljnopolitičkoj masi predstavi ideje jednog od najtransatlantističkih francuskih predsednika – čoveka koji je na kraju naterao Francusku da reintegriše integrisanu komandu NATO-a.

Sada je Gordon među američkim zvaničnicima koji ne vide pretnju u nastojanju francuskog predsednika Emanuela Makrona za autonomniju Evropu. „On prilično dobro razume logiku strateške autonomije koja može izgledati usmerena protiv SAD“, rekao je Vais.

Sve u svemu, on „veruje da je jaka Evropa u interesu SAD“, dodao je francuski diplomata.

Kina u usponu, Evropa u pozadini

Evropljani bi se, međutim, prevarili ako misle da bi se Gordon fokusirao samo na Evropu. U protekloj deceniji sve više se osvrnuo na Bliski istok.

„On se kloni francuskih tema jer to nije nužno niša koja obećava u Vašingtonu“, rekao je Grand, bivši zvaničnik francuskog ministarstva odbrane.

„Takođe je shvatio da je važno ne biti zaključan u mehuru odnosa sa Evropljanima“.

Od 2013. do 2015. Gordon je bio specijalni pomoćnik tadašnjeg predsednika Baraka Obame i koordinatora Bele kuće za Bliski istok, severnu Afriku i zalivsku regiju tokom građanskog rata u Siriji i uspona Islamske države (IS).

Norbert Retgen, demohrišćanski poslanik u nemačkom Bundestagu, veruje da savetnik Harisove i dalje misli da je „evropska bezbednost kamen temeljac globalne moći SAD“ i pozdravlja to što deli njegovu „kritiku“ nemačkom kancelaru Olafu Šolcu da ne šalje dalekodometne krstareće rakete Taurus za Ukrajinu.

Ali Gordon je „deo tradicije stručnjaka za evropske poslove koja je pomalo u nestajanju“, dodao je Grand, pošto kineski stručnjaci sve više „marginalizuju“ evropske stručnjake u Vašingtonu.

A na pitanje o velikim izazovima sa kojima se suočavaju SAD na konferenciji u maju, njegove prve reči bile su o Kini, pre nego što je naglasio potencijalne posledice rata u Ukrajini.

„Suočavamo se sa zemljom, jedinom zemljom koja iskreno ima nameru i sposobnost da zbaci i izazove međunarodni poredak SAD, to je velika stvar, izvan onoga što bivši Sovjetski Savez može da uradi“, rekao je on, dodajući da invazija Rusije na Ukrajinu predstavlja „ogromne geopolitičke posledice koje prete drugim bliskim saveznicima“.