Fileov model bez etničkog predznaka

Da bi se izbacile nacionalne odrednice, nužno je, međutim, da se promeni Ustav odnosno da najmanje dve trećine zastupnika u Parlamentarnoj skupštini BiH glasa za nove izmene.

Ukoliko bi se ukinule nacionalne odrednice, Federacija bi, kao i do sada, birala dva člana Predsedništva, dok bi RS birala jednog člana, s tim da etnička pripadnost ne bi bila bitna. Osim toga, ne bi bilo propisano ograničenje broja članova Predsedništva iz reda istog naroda.

Na ovaj način bi se rešile i presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, od Sejdić-Finci, preko slučajeva Pilav i Pudarić, pa sve do predmeta Zornić. U praksi bi to značilo, ako se uzmu rezultati izbora iz 2018, da bi Željko Komšić, koji je osvojio 225 hiljada glasova bio siguran član Predsedništva BiH.

Prema Fileovom modelu bez etničkih prefiksa, drugi član Predsedništva BiH bi bio Dragan Čović. Fileov model propisuje da drugi član Predsedništva BiH postaje kandidat koji je naredni po broju ukupnih glasova u Federaciji, uz uslov da je veći deo svojih glasova osvojio u kantonima u kojima prvorangirani nije pobedio, odnosno da je drugorangirani osvojio više od 50 odsto svojih glasova u kantonima u kojima prvorangirani nije osvojio najveći broj glasova.

Komšić je veći deo glasova osvojio u Kantonu Sarajevo, Tuzlanskom, Unsko-sanskom, Bosansko-podrinjskom i Zeničko-dobojskom kantonu. U tom slučaju, drugi član Predsedništva BiH bi postao onaj koji je preko 50 odsto svojih glasova osvojio u HNK, SBK, Kantonu 10, ZKH i Posavskom kantonu.

To bi, dakle, bio Dragan Čović jer bi njegovih 154 hiljade  glasova više vredelo od 212 hiljada glasova Šefika Džaferovića ili 194 hiljade glasova Denisa Bećirovića. Tu dolazimo do takozvane “vrednosti glasa” prema kojoj je glas iz kantona sa hrvatskom većinom više vredi od glasova iz kantona sa bošnjačkom većinom.

Ukidanjem ograničenja broja članova u Predsedništvu BiH bila bi zacementirana pozicija kantona sa hrvatskom većinom koji bi, uvek, bez obzira na broj glasova, birali jednog člana Predsedništva. Formalno to ne bi bila treća izborna jedinica, ali suštinski bi Federacija bila podeljena na dve izborne jedinice.