Filip Ejdus: Donald Tramp je sve, samo ne mirotvorac

Teza o miroljubivosti spoljne politike Trampa nije tačna, kaže Ejdus.

„Pored zaoštravanja retorike s Kinom i započinjanja trgovinskih ratova, on se povukao iz važnih sporazuma o klimi i kontroli naoružanja ili ih je zapustio“, podseća naš sagovornik.

„Osim toga, on se povukao iz iranskog nuklearnog sporazuma koji je izuzetno važan za mir na Bliskom istoku. Prebacivanjem ambasade u Jerusalim i priznanjem izraelske aneksije Golana je podrio mirovni proces koji treba da vodi stvaranju dve države. Pored oslanjanja na specijalne snage u mnogim državama, i podržavanja Saudijaca u njihovom krvavom ratu u Jemenu, odobrio je ogroman broj napada iz dronova u Somaliji, Jemenu, Avganistanu, Iraku i Siriji od kojih je poginulo više civila nego pod bilo kojom drugom administracijom. U januaru 2020. je odobrio napad dronom na bagdadski aerodrom, u kojem je ubijen Kasam Sulejmani, komandant Iranske republikanske garde i jedan od najmoćnijih iranskih zvaničnika“, sumirao je Ejdus.

Sa druge strane, sugerisao je, Trampove mirovne inicijative su upitne.

„Njegove mirovne inicijative, od Balkana, preko Bliskog istoka do istočne Azije, su dale vrlo mršave rezultate i uglavnom su se svodile na bombastično slikanje za medije“, zaključuje sagovornik Danasa.

Američki mediji su izvestili, pozivajući se na bezbednosne zvaničnike, da vojska SAD očekuje da Tramp naredi dodatno povlačenje američkih trupa iz Avganistana i Iraka.

Kako se navodi, umesto dosadašnjih 5.000 u Avganistanu će do sredine januara biti oko 2.500 vojnika, a u Iraku umesto 3.000 biće 2.500.

Tramp, koji ne priznaje da ga je Bajden porazio na predsedničkim izborima 3. novembra, ranije je izjavio da želi da „sve“ trupe budu „kod kuće do Božića“.

Trupe bi trebalo da budu povučene do 15. januara, samo nekoliko dana uoči inauguracije novog američkog predsednika.

Komentarišući to što je francuski predsednik Emanuel Makron ranije ove nedelje kritikovao nemačku ministarku odbrane Anegret Kramp-Karenbauer zbog njenog apela da se „okonča iluzija o evropskoj strateškoj autonomiji“, Ejdus podseća da je dolazak Trampa na vlast u Sjedinjenim Državama 2016. godine „dao snažan zamajac ideji odbrambenih integracija unutar Evropske unije“.

„Njegov mlak interes, pa čak i sumnje povodom korisnosti NATO su dali vetar u jedra idejama koje je najviše predvodio francuski predsednik Emanuel Makron o stvaranju strateške autonomije EU u odnosu na SAD“, kaže Ejdus.

Pobeda kandidata demokrata Džozefa Bajdena na američkim predsedničkim izborima, ukazuje Ejdus, svakako će značiti daleko veće napore Vašingtona u obnovi i jačanju transatlantskih odnosa, što menja kalkulaciju u Evropi.

„Time se potencijalno remete evrosuverenistički planovi koje je predvodio Pariz. U tom kontekstu treba tumačiti i Makronovu kritičku reakciju na tekst nemačke ministarke odbrane“, smatra Ejdus.

Francuski predsednik je rekao da se „apsolutno“ ne slaže s Kramp-Karenbauer, koja tvrdi da „Evropljani neće moći da zamene Ameriku u ulozi od suštinskog značaja kao garanta bezbednosti“, te da je njen stav „istorijski pogrešno tumačenje“ i da se s njom ne slaže ni kancelarka Angela Merkel.