Filipini proglasili epidemiju denga groznice

U zemlji je zabeleženo 146.062 slučaja od januara do 20. jula ove godine, što je za 98 odsto više nego u istom periodu 2018, saopštilo je filipinsko ministarstvo zdravlja. Epidemija je već odnela 622 života, a najugroženija su deca mlađa od deset godina.

Denga je virusna infekcija koju prenose komarci u tropskim zemljama širom sveta. Takođe je poznata pod nazivom „groznica koja lomi kosti“, jer izaziva toliko snažne bolove da oboleli imaju osećaj da im neko lomi kosti. Neki od simptoma su groznica, glavobolja, kožni osip koji liči na male boginje i bol u mišićima i zglobovima. Kod manjeg broja osoba, denga groznica može prerasti u jedan ili dva oblika koji su opasni po život.

Prvi oblik je denga hemoragična groznica, koja izaziva krvarenje, a drugi oblik je denga šok sindrom, koji izaziva opasno nizak krvni pritisak.

Zaraza je počela ubrzano da se širi nedugo pošto je na snagu stupila nacionalna zabrana prodaje i distribucije Dengavaxia vakcine, koju je razvila francuska farmaceutska kompanija Sanofi Pater. Ova kompanija našla se u središtu skandala na Filipinima krajem 2017. i tokom 2018, kada je preminulo na desetine dece koja su dobila vakcinu u okviru nacionalnog programa imunizacije.

Farmaceutska kuća je potvrdila da njen proizvod može da predstavlja veliki rizik za neku decu. Dengvaxia je trenutno jedina vakcina protiv denga groznice na tržištu, ali Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da bi nju trebalo davati samo onima koji žive u visoko rizičnim područjima koja su već izložena virusu. Retko se koristi u projektima masovne imunizacije.

Filipinska vlada je prošle godine suspendovala sve programe vakcinacije i zatražila istragu o vakcini. Uprava za hranu i lekove (FDA) je saopštila da je kompanija Sanofi Pater pokazala „potpuno nepoštovanje vladinih pravila i propisa“, te su u februaru filipinske vlasti donele odluku da vakcina bude zabranjena. Međutim, širom zemlje rasprostranjena panika i nepoverenje prema vakcinaciji koje je uzrokovao skandal sa Dengavaxia vakcinom doveli su do naglog opadanja imuniteta, što je rezultiralo najpre širenjem epidemije malih boginja, a zatim i denga groznice.

Ministarstvo zdravlja je saopštilo da, u cilju borbe protiv širenja zaraze denga groznicom, sprovodi kampanju pronalaženja i uništavanja mesta na kojima se razmnožavaju komarci, kao i da su stanovnicima data uputstva da nose odeću koja prekriva kožu i da koriste sredstva protiv insekata. Ministar zdravlja Francisko Duke rekao je da vlada razmatra mogućnost da dozvoli da se Dengavaxia vakcina ponovo nađe na filipinskom tržištu, ali da neće biti dozvoljena njena upotreba za borbu protiv trenutne epidemije koja je najžešće pogodila malu decu. „Vakcina nije odgovarajuća za najranjiviju grupu, koju čine mališani između pet i devet godina“, naglasio je Duke. Upotreba ove vakcine, koja je prema podacima SZO licencirana u 20 zemalja, je dozvoljena samo za starije od devet godina.

I druge zemlje na jugoistoku Azije prijavile su porast broja zaraženih denga virusom ove godine, pokazuju podaci SZO. Ova organizacija je saopštila da je u Maleziji registrovan 62.421 slučaj do 29. juna, uključujući i 93 preminula, dok je u istom periodu prošle godine zabeleženo 32.425 obolelih i 53 smrtna slučaja.

U Vijetnamu je, za isti period ove godine, prijavljeno 81.132 zaraženih i četvoro mrtvih, u poređenju sa 26.201 obolelih i šest smrti 2018. Na jugu Azije, Bangladeš je bio suočen sa najvećom epidemijom denga groznice ikad, što je znatno pogoršalo već i onako loše stanje zdravstvenog sistema u toj zemlji.