Fince čini srećnim vladavina prava

Finski parlament, imali smo ga čak i u vreme carske Rusije kada smo bili Veliko Vojvodstvo Finske, odlučio je da je vreme za proglašenje nezavisne države. Pre toga bili smo deo, od 1809, carske Rusije, a pre toga bili smo oko 800 godina deo Švedske. Naravno, mi smo Finci, a ne Šveđani, nismo želeli da budemo ni Rusi, zato smo rekli „budimo Finci“ – kaže za Danas, povodom stogodišnjice sticanja državne nezavisnosti, ambasador Finske u Srbiji Perti Ikonen.

Ambasador naglašava put koji je Finska prešla posle 1917:

– Nezavisna Finska pre 100 godina bila je veoma siromašna zemlja. Jedna od najsiromašnijih u Evropi. Poljoprivreda je, naravno, bila glavni izvor života. To što se dogodilo tokom prethodnih 100 godina bila je neka vrsta čuda.

* Šta državna nezavisnost znači danas, u kontekstu sadašnjih međunarodnih odnosa?

– Mi smo članica Evropske unije od 1995, na to smo veoma ponosni i osećamo da Srbija treba takođe da bude članica. Mi smo model kako mala zemlja može na najbolji način da iskoristi prednosti članstva u Evropskoj uniji. To smatramo velikom snagom. Naravno, i dalje imamo svoju nezavisnu zemlju. Imali smo veoma teška vremena, Drugi svetski rat. Sve velike zemlje objavile su nam rat, a mi smo preživeli i održali našu nezavisnost. Bila su tri glavna grada u Evropi koja nisu imala strane trupe na svojim ulicama – London, Moskva i Helsinki. Danas želimo da budemo konstruktivan igrač u međunarodnim odnosima. Nama se veruje, sve zemlje na svetu znaju da ako Finska nešto kaže u to se može verovati. Konstruktivnost je naša politika u EU, Ujedinjenim nacijama. Ne želimo da imamo ulogu sudija, već doktora koji rešavaju probleme, to je naš prirodan put. Sve se može rešiti – to je naš stav.

* Kako vidite sadašnju ulogu OEBS-a, s obzirom na ulogu Finske u organizaciji i njeno „rađanje“ u Helsinkiju?

– OEBS je osnovan 1975. u Helsinkiju i imamo od početka važnu ulogu u toj organizaciji regionalne bezbednosti. Ona je na početku imala 35 članica, danas ih je 57. Finska smatra da je dobro kada OEBS ima široku agendu, kada obuhvata ljudska prava, vojna pitanja, trgovinu ljudima, terorizam. Dakle OEBS je porastao i mislimo da je konstruktivan igrač.

* Kakvi su sada odnosi Finske i Srbije?

– LJudi se često usredsređuju na političke odnose, a ja radije na ljude jer stvari često kreću napred kada ljudi pronađu pravu hemiju. Puno putujem po Srbiji – mada ambasada u Beogradu pokriva i Makedoniju i Crnu Goru – i gde god da idem susrećem se sa neverovatnom toplinom ljudi. Među Srbima postoji veliko poštovanje za nordijske zemlje, jer znaju za naše standarde, najviše u svetu. Imati više nordijskog ovde na jugu smatram prirodnom željom. U redu, Finska je mala zemlja od 5,5 miliona ljudi i ne možemo imati saradnju sa svim zemljama – zajedničke projekte. Ovde smo imali razvojne projekte, ali naša zemlja je tokom prethodne dve godine razvojnu pomoć primarno usmerila prema Africi i Aziji, odnosno tamo gde su najhitnije potrebe. Sa druge strane, privredna saradnja jača, finske kompanije dolaze i zato želimo bolji poslovni ambijent ovde. Svakog meseca sve više finskih kompanija obraća se ambasadi.

* Možete li navesti koliko ih se proteklih godina javilo?

– Imamo oko 50 firmi u mreži kompanija koje nisu nužno finske, ali imaju kontakte sa Finskom ili predstavljaju finske proizvode poput alata, mašina, liftova… Svake godine one održavaju rast. U rezidenciji organizujemo događaje na zahtev tih kompanija koje prave prezentacije na koje zovu srpske partnere. To je u usponu. EU je za nas takođe sredstvo, zato rado govorim o Tajex projektima, odnosno studijskim posetama zemljama članicama EU. Imali smo više Tajex poseta iz Srbije u Finsku. Poslednja je bila pre nekoliko nedelja, kada su ljudi iz srpskih biblioteka imali priliku da vide kako se u Finskoj sprovodi digitalizacija. Imali smo posete i u oblasti inovacija.

* Kako izgleda podrška Finske Srbiji na putu ka EU?

– Finska je aktivna članica EU i aktivan zagovornik njenog proširenja, ali uvek kažemo – u skladu sa kriterijumima. Uvek tražimo podatke, želimo da vidimo implementaciju, pri čemu nam nije važno koliko je pregovaračkih poglavlja neka zemlja zatvorila. Važna je primena. Da li se vladavina prava zaista u zemlji primenjuje – za to su potrebni dokazi. To je prirodno i to je fer plej. Naravno da smatramo da je balkanskim zemljama, sasvim prirodno, mesto u EU.

* Kako vidite proces implementacije vladavine prava u Srbiji?

– U poslednjem izveštaju Evropske komisije pre godinu dana navedeno je da je Srbija ostvarila nešto napretka. Naravno nadam se da ćemo videti više, jer to je ključno pitanje o kojem EU razgovara sa ovdašnjim vlastima. Takođe, to je ključno pitanje za čitavo društvo, jer kada imate vladavinu prava imate i sve ostalo. Čime su Finci toliko zadovoljni? Mi smo peti u svetu prema indeksu sreće, Norveška je na prvom mestu, a tu su i ostale nordijske zemlje. LJudi su srećni zbog vladavine prava, a ne zbog, na primer, vremenskih prilika koje znamo kakve su u nordijskim zemljama.

* Šta mislite o stanju medijskih sloboda u Srbiji? Novinarske organizacije očekuju veću podršku EU, a vlada umanjuje razmere problema.

– Finska je prema indeksu slobode medija među prve tri zemlje na svetu u poslednjih 30 godina. Dugo smo bili prvi, sada smo drugi. Poklanjamo veliku pažnju slobodi medija koji su budan čuvar i veoma ih poštujemo. Mediji moraju biti u stanju da rade bez bilo kakvih mešanja. Situacija u Srbiji bi mogla da bude bolja. Poznato je da organizacije koje prate medijske slobode sugerišu da se stanje ne razvija u pozitivnom smeru dovoljno brzo.

* Srpski zvaničnici sebe vole da hvale kao šampione u borbi za stabilnost u regionu. Pa ipak imamo gotovo stalne napetosti sa susednim zemljama, na primer sa Hrvatskom, BiH ili donedavno sa Makedonijom. Kako vi vidite ulogu Srbije u tom smislu?

– Srpska vlada stavila je znatan naglasak na regionalnoj saradnji i predsednik Vučić smatra se faktorom stabilnosti u ovom regionu što EU veoma ceni. Ja moram da kažem – pogledajte sever. U redu, možda su nordijske zemlje neadekvatan primer, ali kada se setite i mi smo se do pre 200 godina puno međusobno sukobljavali. Sada smo najstabilnije zemlje na svetu. Dakle, moguće je.

* Ima li nade za bolje odnose EU i Rusije u bliskoj budućnosti?

– To je dugoročan proces. Trenutna situacija svakako nije prirodna. Finska se zalaže za dijalog EU i Rusije. Niko ne želi situaciju u kojoj su blokovi suprotstavljeni. Politika EU nije „protiv“ već „za“. Za evropske vrednosti, aranžmane, evropsku vladavinu prava, evropsku demokratiju. Rusija ima svoju demokratiju koja se razlikuje od naše. I to moramo da razumemo.

* I ne treba joj nametati druge modele?

– Ništa ne treba nametati ali, naravno, međunarodno pravo mora se poštovati. Međunarodni sistem zasnovan je na pravu koje moraju da slede i velike i male zemlje.

U Srbiji nikad nije dosadno

– Dve godine sam u Srbiji i nisam imao nijedan dosadan dan. Ovo je fascinantan region. Mnoge stvari funkcionišu drugačije nego kod nas. Mislim da Finci i Srbi imaju sličan humor – kaže ambasador Ikonen.

Finska ima isključivo profesionalne diplomate, podseća ambasador koji je do sada služio u Venecueli, Estoniji i Danskoj. U Srbiji je dve godine.