Finska danas bira predsednika, koji će imati važniju ulogu u kontekstu tenzije sa Rusijom

Biračka mesta su otvorena u 9.00 po lokalnom vremenu i biće zatvorena u 20.00.

Pravo glasa na izborima ima oko 4,5 miliona građana, a ako nijedan kandidat ne dobije više od polovine glasova drugi krug će biti održan 11. februara.

Predsednik Finske ima široka izvršna ovlašćenja u formulisanju spoljne i bezbednosne politike, posebno u odnosu sa zemalja izvan EU, kao što su SAD, Rusija i Kina. Takođe je vrhovni komandant oružanih snaga i predstavlja zemlju na sastancima NATO.

Prema Ustavu Finske predsednik odlučuje o pitanjima spoljne i bezbednosne politke zajedno s vladom, imenuje premijera i ministre i potpisuje zakone.

Ostajući neutralna tokom Hladnog rata, Finska je prošle godine postala 31. članica NATO-a, na veliko iznenađenje Rusije sa kojom deli granicu dugu 1.340 kilometara.

Za prvi krug ovih predsedničkih izbora u trci među devet kandidata vode dve političke ličnosti, prema anketama. To su bivši konzervativni premijer Aleksander Stub (Alexander Stubb) i bivši ministar spoljnih poslova Peka Havisto (Pekka Haavisto) iz stranke Zeleni.

Kandidat krajnje desničarske Finske partije, Jusi Hala-aho (Jussi Halla-aho), nalazi se na trećem mestu u anketama.

Biće potreban predsednik sa „veštinama u pogledu liderstva, humanosti. Naravno, on takođe mora da bude čvrst kada je potrebno“, rekao je jedan glasač.

Odnosi između Finske i Rusije značajno su se pogoršali od februara 2022. i ruske ofanzive u Ukrajini.

Pošto je njen sused ušao u NATO u aprilu 2023, Moskva je obećala „kontramere“. Finska se posebno suočila sa prilivom migranata na svoju istočnu granicu.

Helsinki je optužio Moskvu da je organizovala migrantsku krizu na svom pragu i zatvorio svoju granicu sa Rusijom u novembru, što je mera koju su podržali svi predsednički kandidati.

„Rusija, a posebno njen predsednik Vladimir Putin, koriste ljudska bića kao oružje. Moramo da stavimo bezbednost Finske na prvo mesto“, rekao je Stub u četvrtak uveče tokom poslednje televizijske debate.

Za njegovog glavnog konkurenta, Peku Havista, Helsinki je morao da „pošalje jasnu poruku da se to ne može nastaviti“.

Članica EU i zone evra, Finska je posle Hladnog rata dala prioritet razvoju ekonomskih odnosa sa svojim velikim susedom, u nadi da će se to pretvoriti u demokratski razvoj.

Odlazeći predsednik Sauli Ninisto (Niinisto), koji se povlači posle dva šestogodišnja mandata, ponosio se time što je održao bliske veze sa Vladimirom Putinom, pre nego što je postao jedan od najžešćih protivnika ruskog predsednika u Evropi.

U tom kontekstu, svi predsednički kandidati brane nezavisnost Finske i njenu novu ulogu kao članice NATO-a, ocenili su tamošnji stručnjaci i dodali da se svi kandidati zalažu da zemlja treba da preuzme svoju odbranu nezavisno i da aktivno doprinosi izgradnji zajedničke evropske odbrane i nordijske saradnje.