Finska dobija desnu vladu, objavljen koalicioni sporazum četiri stranke

Premijer naredne vlade biće Orpo, prema sporazumu koji je njegova NCP postigla sa Strankom Finaca, drugoplasiranom na aprilskim izborima, sa Hrišćanskim demokratama i Partijom švedskog naroda Finske. Te četiri stranke imaju 108 od 200 poslanika u parlamentu.

Orpo je danas rekao da su Finskoj, odnedavno članici NATO-a, potrebni rezovi u budžetu i ograničavanje imigracije, na čemu je u kampanji insistirala Stranka Finaca.

„Naš cilj je snažna i brižna Finska. Rusija je i dalje u ratu sa Ukrajinom. Imamo visoke kamate, imamo inflaciju, dužničku krizu i dug vlade, imamo velike izazove“, kazao je Orpo.

Dodao je da bi nova vlada trebalo da izvrši „značajne reforme“ u oblasti socijalne zaštite i tržišta rada i da smanji budžet za šest milijardi evra do kraja četvorogodišnjeg mandata.

Predsednica Stranke Finaca Rika Pura, koja je vodila kampanju na antievropskoj i antiimigracionoj agendi, rekla je da Finska treba da zauzme tvrđi stav prema imigraciji.

Ona se založila za strožu politiku azila, vremenski ograničenu zaštitu tražilaca azila, obaveznu integraciju izbeglica i planove za smanjenje njihovog broja.

Sporazum na 140 stranica, koji su četiri stranke postigle posle sedam nedelja pregovora, naziva se „Jaka i posvećena Finska“, rekao je Orpo.

Svaka od četiri stranke mora da odobri program nove vlade, a očekuje se da to učine tokom vikenda. Vladu, koja bi sledeće nedelje trebalo da preuzme dužnost, činiće premijer i 18 ministara.

Nova vlada će, kao i prethodna, imati čvrst stav prema Rusiji, istočnom susedu Finske sa kojim ima granicu dugu 1.340 kilometara.

Analitičari ocenjuju da će Orpova vlada biti najviše desna u finskoj istoriji, dok je prethodna, na čijem je čelu bila Sana Marin, bila koalicija stranaka levog centra.

Na izborima 2. aprila, NCP je dobila 20,8 odsto glasova, a Stranka Finaca 20,1 odsto glasova. Treće mesto zauzela je Socijaldemokratska partija Finske Sane Marin, sa 19,9 odsto glasova. Partija švedskog naroda Finske bila je sedma, sa 4,3 odsto glasova, a Hrišćanske demokrate osme, sa 4,2 odsto.