Finska ministarka: Zapadna pomoć Ukrajini nije dobrotvorna pomoć, oni se bore i za našu slobodu i evropsku bezbednost

Finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen rekla je u intervjuu da „mi na zapadu treba da shvatimo da očigledno ovo nije dobrotvorna akcija jer se Ukrajina bori za nas. Oni se bore za našu slobodu i evropsku bezbednosnu arhitekturu“.

Tokom dvodnevnog samita NATO-a u Viljnusu ranije ove nedelje, pojavile su se tenzije između Kijeva i nekih zapadnih zvaničnika, podrivavši demonstraciju jedinstva među saveznicima pred ruskom agresijom. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je NATO zbog njegovog „apsurdnog“ nedostatka jasnog vremenskog okvira za članstvo njegove zemlje u vojnom savezu.

Visoki zvaničnici SAD i Velike Britanije uzvratili su da Ukrajina treba da bude zahvalna na pomoći i da ne preskače odmah na sledeću stavku na svojoj listi želja za oružjem.

„Nismo mi Amazon“, rekao je britanski ministar odbrane Ben Volas, pozivajući se na platformu za onlajn kupovinu. Zelenski je kasnije odgovorio da ne zna da je morao „lično“ da izrazi zahvalnost ministru.

Valtonenova je rekla da zapad ostaje privržen Ukrajini i da je to u njegovom interesu. „Ne bih rekla da ima umora i nadam se da ga nikada neće biti“, rekla je ona. Čak i da bi NATO ispunio ukrajinske zahteve za jasnijim putem ka članstvu, to „ne bi bila 100 odsto garancija“ da bi se uskoro pridružio, rekla je ona.

A kada postane članica, klauzula o uzajamnoj odbrani NATO-a „uvek je politička odluka – šta poslati, koliko poslati, pod kojim uslovima pomoći“, rekla je ona. Saveznici Ukrajine dali su dugoročna obećanja njenoj bezbednosti i podržali eventualno članstvo zemlje u NATO-u – iako je ta podrška bila manja od očekivanja Kijeva, kao i nekih članica NATO-a, poput baltičkih država i Poljske.

Zelenski se kasnije potrudio da naglasi ukrajinsku zahvalnost za kontinuiranu pomoć i opisao je dugoročne bezbednosne obaveze G7 i drugih sila kao „značajnu bezbednosnu pobedu“ koja će na kraju pomoći zemlji na njenom putu ka NATO-u.

Valtonenova smatra da je najvažnije da SAD i njihovi partneri „nastave da učvršćuju svoju podršku“. Upitana da li se na SAD može računati da će to učiniti ako ukrajinski skeptik poput Donalda Trampa pobedi na američkim izborima 2024. ona je rekla da je američki Kongres odigrao važnu ulogu u održavanju pomoći, ali da je rat takođe jasno pokazao da je Evropa više da se uradi.

„Nadam se da će SAD nastaviti svoju nepokolebljivu podršku, čini se da postoji veoma, veoma široka podrška širom Kongresa, sa obe strane, tako da se zaista uzdam u to“, rekla je ona.

Dodala je: „Istina je u činjenici da Evropa takođe treba da učini više. I mislim, koliko god da je rat tužan, ključni zaključak je da se odjednom u Evropi pojavila svest da moramo da uložimo u našu odbranu, mnogo, mnogo više nego što smo to činili ranije“.

Ona je rekla da je rat u Ukrajini takođe bio koristan u razotkrivanju „slabosti Rusije““. Finska, decenijama neutralna zemlja koja se graniči sa Rusijom, pridružila se NATO-u u aprilu nakon brzog procesa pridruživanja izazvanog ratom.

Američki predsednik Džo Bajden boravio je u četvrtak u Helsinki na nordijskom samitu na kojem je učestvovalo i rukovodstvo Švedske, sledeće članice NATO-a. Njegova poseta je bila u oštroj suprotnosti sa poslednjom posetom američkog predsednika Trampa, koji je otišao u Finsku 2018. da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.