Fiskalni savet: Od ekonomskog pada važniji je odgovor države na krizu

„I tokom prethodne krize inicijalni pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije bio je manji od regionalnog proseka, ali smo propustili da na vreme reagujemo, da smanjimo deficit, uravnotežimo javne finansije i smanjimo javni dug. Čekali smo do 2015. godine da to učinimo. Mnogi su to učinili odmah, poput baltičkih zemalja i Rumunije, pa su u godinama nakon prvog naleta krize imali brz privredni rast kojim su za nekoliko godina nadoknadili dublji inicijalni pad i tako pretekli Srbiju“, rekao je on u intervjuu za Magazin Biznis.

Sada je, kako je istakao, jedan od glavnih izazova da se izbegnu greške, da se što pre zaustavi rast javnog duga, što tokom prethodne krize nije urađeno.

„Mi smo u jeku prethodne krize našu fiskalnu poziciju prvo pogoršali usled političkih ucena PUPS-a, pa onda odlagali sprovođenje nepopularnih mera fiskalne konsolidacije i u tom čekanju izgubili deceniju privrednog rasta. Sad te greške ne smemo da ponavljamo. Treba smanjiti deficit na dva odsto BDP-a, kako bi on vodio zaustavljanju i smanjenju javnog duga u 2021. godini. Važno je da napravimo ambijent da imamo brz oporavak i da možemo ponovo da se što pre vratimo tamo gde smo bili pre krize“, rekao je Brčerević.

Dodao je da je važno da vlast u Srbiji prihvati novu realnost i da prestane da gomila dugove u narednim godinama, jer ćemo tako biti izgubljena još jedna deceniju privrednog razvoja.

„Moramo, umesto toga, da počnemo polako dugove da vraćamo“, rekao je Brčerević.

Po njegovim rečima, Srbija će ove godine imati nešto bolji rezultat privrednog rasta od drugih zemalja, što je prvenstveno posledica specifičnih okolnosti, odnosno strukture privrede, a ne superiorne ekonomske politike.

„To je, pre svega, visoka zastupljenost u privredi proizvodnje sa nižom dodatom vrednosti, poput poljoprivrede, prehrambene industrije i osnovnih hemijskih proizvoda za kojima tražnja nije pala u krizi. Zemlje koje imaju razvijeniju autoindustriju, proizvodnju investicionih proizvoda ili turizam, imaće veći pad BDP-a jer je tražnja za najskupljim i najkvalitetnijim proizvodima snažno pala u krizi. Generalno, na globalnom nivou postoji tendencija da bogatije zemlje više padaju od siromašnijih“, rekao je Brčerević.

Komentarišući najavu povećanja javnih investicija i rast plata i penzija u idućoj godini, uz budžetski deficit od dva odsto, on je rekao da preliminarne analize pokazuju da sve to neće moći da se postigne.

„Prioritet vlade u 2021. treba da bude nizak deficit koji zaustavlja rast javnog duga, odnosno blago ga obara, ali i da učešće javnih investicija bude oko pet odsto BDP-a. Ali da to budu prave investicije u osnovnu i potrebnu infrastrukturu koja pozitivno utiče na privredni rast, a ne toliko u opremanje vojske i policije ili izgradnju sportskih objekata“, preporučio je Brčerević.

Dodao je da, kad se isključe penzije, koje će dogodine biti uskađivane po „švajcarskom modelu“, odnosno prema rastru BDP-a i inflacije, kao i javne investicije u infrastrukturu, koje iz ekonomskih razloga nikako ne bi smele da se smanjuju, kao najvažnije sidro fiskalne politike preostaju plate zaposlenih u javnom sektoru koje dogodine moraju čvrsto da se kontrolišu.

„Rast plata u javnom sektoru trebalo bi zamrznuti ili u najboljem slučaju trebalo bi da prate inflaciju, odnosno da ne budu veće od dva odsto“, rekao je Brčerević.