„Ruski obaveštajci ciljaće Moldaviju i možda izazvati probleme na Kosovu“: Foks njuz o planu Putina nakon što pobedi na izborima koji „nisu ni fer ni slobodni“

Putin je ruski lider sa najdužim stažom od sovjetskog diktatora Josifa Staljina i prvi put ga je za premijera pre 25 godina 1999. godine imenovao tadašnji predsednik Boris Jeljcin.

Bolesni Jeljcin se povukao 2000. godine, prepustivši predsedničku funkciju Putinu, koji je nakratko bio premijer od 2008. do 2012. pod tadašnjim predsednikom Dmitrijem Medvedevom, pre nego što se vratio na mesto predsednika usred rasprostranjenih protesta i nezadovoljstva.

„Vladimir Putin planira reizbor na izbotima koji neće biti ni slobodan ni pošteni. Već znamo pobednika ove izborne šarade“, rekla je za Fox News Ivana Stradner, istraživačica u Fondaciji za odbranu demokratija.

Američki obaveštajci već poručuju da će Rusija ponovo pokušati da se umeša u novembarske predsedničke izbore, a informativni rat ostaje Putinovo najefikasnije sredstvo za sejanje haosa i slabljenje Sjedinjenih Država.

Stradner, čije se istraživanje fokusira na rusku informacionu bezbednost, tvrdi da je vreme da SAD počnu da rade isto i da se mešaju u ruske domaće izbore kako bi uticale na ishod.

„Vreme je da se okrenemo Putinovim igrama i damo mu da proba svoj lek“, rekla je Stradner. Ona kaže da bi SAD trebalo da iskoriste priliku da destabilizuju Putinov režim pošto je ruska vlada već optužila SAD da pokušavaju da se mešaju u njihove izbore.

Sergej Nariškin, direktor ruske Spoljne obaveštajne službe, rekao je da SAD pronalaze sofisticirane načine da utiču na ruske predsedničke izbore.

Američki Stejt department je odlučno odbacio takve tvrdnje.

„Sjedinjene Države ne zauzimaju stranu na stranim izborima; naš jedini interes je demokratski proces. Ruski narod zaslužuje slobodne i poštene izbore i mogućnost izbora među kandidatima“, rekao je portparol Stejt departmenta za Fox News Digital.

„Rusi, kao i svi ostali, zaslužuju pristup nepristrasnim informacijama koje će im pomoći da izaberu rukovodstvo i budući pravac svoje zemlje“, rekao je portparol.

„Od preuzimanja vlasti, predsednički izbori u Rusiji su samo administrativna procedura, ili u najboljem slučaju ukrašavanje prozora“, kako bi se stvorila iluzija da Putin dobija demokratski mandat od naroda da nastavi svoju vladavinu, kaže Stradner.

Iako se široko smatra da izbori nisu slobodni ili fer u smislu da ne postoji legitimna politička opozicija Putinu i da je ishod gotovo zagarantovan, to ne znači da Putin ne dobija široku podršku.

„Važno je razjasniti šta zapravo znači ‘predodređeno’ kada govorimo o predstojećim ruskim izborima. Putin će skoro sigurno osvojiti još jedan šestogodišnji mandat predsednika Rusije na predstojećim izborima. Ali to ne mora da znači da će izbori će biti namešteni u smislu da će rezultati glasanja biti izmanipulisani“, rekla je za Fox news digital Rebeka Kofler, analitičarka strateške vojne obaveštajne službe i bivša zvaničnica Odbrambene obaveštajne agencije.

Putinova popularnost je ukorenjena u uverenju da je učinio Ruse ponovo ponosnim na svoju zemlju tako što je omogućio ekonomski rast nakon turbulentnih 1990-ih i ponovo stavio Rusiju kao veliku silu na svetsku scenu.

Rusi su glasali za nacionalni referendum 2016. koji je omogućio Putinu da produži svoj ostanak na vlasti najmanje do 2026.

Istraživanje javnog mnjenja koje su nedavno sprovele ruske državne agencije pokazalo je da je 75 odsto Rusa spremno da glasa za Putinov reizbor, a analitičari projektuju da će Putin pobediti sa oko 80 odso podrške.

Takođe nema održivog opozicionog kandidata koji legitimno osporava Putinovu vlast.

Putinov najnoviji i žestoki politički protivnik, Aleksej Navaljni, nedavno je pronađen mrtav u sibirskom zatvoru u, kako mnogi smatraju, političkim ubistvom koje je Putin naredio.

Takođe ne postoji nezavisni medijski pejzaž koji bi istakao neke od mogućih alternativa Putinu. Ruski etar je preplavljen nacionalističkim temama o obnovljenoj veličini Rusije, posebno kada ona goni i ostvaruje dobitke u „specijalnoj vojnoj operaciji“ koja je njen ničim izazvan rat u Ukrajini.

Putin želi da istakne neka od svojih dostignuća u unutrašnjoj politici kako bi prikazao kako zemlja ide napred, dok uspeva da ubedi rusku javnost da rat u Ukrajini ide po planu, a ne nešto o čemu bi birači trebalo da brinu.

Zapadne sankcije bez presedana koje su Sjedinjene Države i njihovi koalicioni saveznici uveli Rusiji nisu imale drastičan uticaj na ekonomiju kakvom su se mnogi kreatori politike nadali. Ruska privreda se pokazala otpornom, sa rastom od 3,6% u 2023. nakon pada tokom prve godine rata.

Iako je Rusija ostala otporna na više načina nego što su mnogi očekivali, rat je koštao Rusiju 1,3 triliona dolara ekonomskog rasta do 2026. godine, prema zvaničniku američke odbrane.

Ruski narod je takođe još uvek podložan mnogim ratnim teškoćama. Svakodnevne traume i razaranja nisu stigli do granica Rusije na način na koji su devastirali Ukrajinu, ali porodice i dalje gube najmilije.

Kofler predviđa da će nakon završetka izbora „Putin nastaviti da vodi rat protiv Ukrajine sve dok Zelenski ne kapitulira ili dok se ne pregovara o mirovnom sporazumu pod ruskim uslovima.

Putin smatra da je Rusija u jakoj poziciji i ima ogromnu vojnu i ekonomsku prednost nad Ukrajinom. Rusija nastaviće saradnju sa Kinom, Iranom i drugim tradicionalnim protivnicima SAD“.

Ona je takođe upozorila da će „ruske obaveštajne službe verovatno voditi operacije tajnog uticaja koje ciljaju na izbore u SAD da poseju haos i suprotstave različite američke biračke blokove jedne protiv drugih.

Ruska obaveštajna služba će verovatno ciljati Moldaviju operacijama destabilizacije i možda izazvati probleme na Kosovu nakon izbora u Rusiji“, verovatno uoči naših predsedničkih izbora ovde.

Prvi rezultati predsednilkih izbora u Rusiji se očekuju relativno brzo nakon zatvranja birališta u nedelju.