Fon der Lajen u neočekivanom problemu, većina članica EU-a odbila da je posluša 1foto Aleksandar Roknić Danas

Ursula fon der Lejen pojačava pritisak na zemlje EU-a da nomininuju žene za sledeći sastav Evropske komisije dok nakon što je predstavila tim u kojem dominiraju muškarci.

Dvoje zvaničnika EU-a ukazalo je na rizik od “sramote” za instituciju koja javno promiče ravnopravnost polova i ima ulogu “poverenice za jednakost”, piše Politico.

Takav neuspeh, rekli su, mogao bi zaseniti činjenicu da će tri najvažnija posla u EU-u obnašati žene: Fon der Lajen kao predsednica Evropske komisije, estonsko imenovanje Kaje Kalas za šeficu diplomatske službe EU-a i Evropski parlament Predsednik Roberta Metsola.

Pritisak i na Sloveniju

Fon der Lajen se suočila s brojnim krizama tokom svog prvog mandata na čelu izvršne vlasti Evropske unije, uključujući borbu s pandemijom i rusku invaziju na Ukrajinu. Sada se najmoćnija evropska političarka suočava s neočekivanim izazovom dok okuplja svoj tim od 26 poverenika iz država članica Evropske unije – postizanje ravnopravnosti polova. Trenutačno su glavni gradovi država predložili devet kandidatkinja, isključujući samu Fon der Lajen.

Stručnjaci i političari koji se slažu sa zahtevom Fon der Lajen kažu da bi se njena Komisija mogla pokazati manje kolegijalnom i, u konačnici, manje efikasnom zbog toga što nema dovoljno žena za stolom.

“Nažalost, jednakost između žena i muškaraca još uvek se smatra izbornom ili nečim što se može iskoristiti”, rekla je Žeromin Andolfato, službenica za politike i kampanje u Evropskom ženskom lobiju.

Kao znak da se Fon der Lajen jako trudi približiti se što je moguće bliže paritetu, Belgija je u ponedeljak rekla da će poslati ženu poverenicu, dok je Rumunjska pristala zameniti svog predloženog muškarca poverenika ženom.

Troje diplomata koji su govorili za Politico rekli su da je Fon der Lajen vršila pritisak na barem pet manjih zemalja EU-a, uključujući Sloveniju i Maltu, da razmotre zamenu muških kandidata koje su predložili ženskim zamenama. Diplomati, kao i drugi izbori u ovoj priči, dobili su anonimnost da slobodno govore o poverljivim raspravama između kabineta Fon der Lajen i njihovih vlada.

Fon der Lajen pozvala je Maltu da predloži produženje mandata svoje trenutne poverenice EU, Helene Dali, umesto da pošalje Glena Mikalefa, čoveka kojeg je predložio malteški premijer Robert Abela, rekla su dva EU diplomata. Ali Abela se ne bi predomislio o slanju Mikalefa jer bi “to potkopalo njegov autoritet”, rekao je treći diplomat EU.

Činjenica da bi promena kandidata bila motivisana polom “ne bi se dobro svidela vladi i Maltežanima uopšteno.”

“Pokazalo se vrlo korisnim imati rodnu ravnotežu i bilo je vrlo dalekovidno to tražiti”, rekla je Vera Jourova, češka poverenica u odlasku koja je bila saveznik Fon der Lajen tokom prethodnog mandata.

Tražila je dva imena

Drugi diplomati, zvaničnici EU-a i stručnjaci takođe su upozorili da je Fon der Lajen stvorila situaciju u kojoj se čini da nacionalni glavni gradovi prkose njenom autoritetu ignorišući njene molbe da pošalje više žena u Brisel. Fon der Lajen je u pismu čelnicima EU-a otvoreno zatražila da joj dostave dva imena za svako povereničko mesto na razmatranje, jedno muško i jedno žensko, a ne samo jedno.

Čini se da se taj zahtev izjalovio jer je većina zemalja odbila poslušati zahtev Fon der Lajen i poslala samo jedno ime (samo je Bugarska javno nominirala muškarca i ženu).

“Ne radi se o tome da države članice pokušavaju biti zlobne”, rekao je jedan visoki zvaničnik EU-a iz zemlje koja je predložila muškog kandidata, govoreći pod uslovom anonimnosti.

Neki su diplomati naveli niz drugih razloga zašto zemlje nisu učinile ono što je Fon der Lajen od njih tražila, od koalicijskih dogovora koji oduzimaju ovlašćenja imenovanja povrenika iz ruku čelnika do domaćih političkih imperativa do jednostavne činjenice da javno imenovanje dva kandidata izlažu onog koji ne dobije posao političkom poniženju.

Ponekad, rekao je diplomata EU-a, izbor koga poslati u Brisel proizlazi iz intenzivnih domaćih razloga: od želje da se “reši” neke stranačke ličnosti do potrebe da se nekoga nagradi visokim položajem u Briselu, gde je prosečna poverenička plaća u 2023. iznosio više od 25.000 evra mesečno neoporezivo (predsednici, izvršni potpredsednici i šef diplomatije zarađuju više.) U Belgiji je, na primer, mesto završilo s ministarkom spoljnih poslova Hadjom Lahbibom jer nijedna druga politička stranka zbog toga hteo odustati od ministarskog mesta u budućoj vladi.

“U konačnici, mnoga od ovih imenovanja napravljena su imajući na umu nacionalnu logiku – a ne logiku Brisela”, dodao je diplomata.

Još jedan evropski diplomat dodao je da podržavaju nastojanja Fon der Lajen za ravnotežom polova, ali je njen problem koji treba rešiti dolazak do toga.

“Naposletku je na Fon der Lajen da “reši tu zagonetku” i ona bi mogla ojačati, uveriti ili kupiti države članice kako bi došla do više žena”, rekao je evropski diplomata, prenosi N1.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari