Forin polisi: Skriveni motivi kineskog „mirovnog plana“

Dvanaest tačaka navedenih u „Stavu Kine o političkom rješenju krize u Ukrajini“ su isuviše apstraktne da bi bile mapa puta za okončanje rata.

Ovu kinesku inicijativu treba zapravo posmatrati kao epizodu u intenziviranom informacionom i diplomatskom rivalstvu Kine i Sjedinjenih Američkih Država, piše Bekkevold.

Nakon što je svoju diplomatsku aktivnost vodio smanjenom brzinom gotovo tri godine zbog pandemije COVID-19, Peking je nedavno pokrenuo niz vanjskopolitičkih inicijativa.

Najistaknutiji od njih je tzv. mirovni prijedlog za Ukrajinu, s kojim Kina želi ojačati svoju poziciju u odnosu na SAD među tri specifične publike: globalni jug, Evropa i postratna Ukrajina.

Prije svega, Kina ima za cilj predstaviti se globalnom jugu kao budući mirovni posrednik.

U istoj sedmici u kojoj je Peking predstavio prijedlog za Ukrajinu, izdao je i skicu kineske Globalne sigurnosne inicijative (GSI).

To nije bila slučajnost.

GSI, koji je prvi put objavljen u aprilu 2022. je master plan kineskog predsjednika Si Đipinga za novu globalnu sigurnosnu arhitekturu, koji predviđa snažniju ulogu Kine u očuvanju mira u svijetu, posebno na globalnom jugu, kroz dijalog, razvoj i pregovore.

Peking zna da znatan broj država na globalnom jugu interpretira rusko-ukrajinski rat drugačije od Zapada i da su više sklone stati na stranu Rusije i pozvati na rani, dogovoreni prekid rata, piše FP.

Peking je dugo naglašavao blizak odnos sa globalnim jugom.

Pod kineskim vođom Mao Cedangom 1960-ih i 1970-ih, Kina se snažno identifikovala sa raznim pokretima za nezavisnost i oslobođenje u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.

Uz podršku sve većeg broja dekoloniziranih nacija Kina je 1971. zamijenila Tajvan u Ujedinjenim narodima i, još važnije, Veću sigurnosti UN-a.

Danas je, u kontekstu američko-kineskog rivalstva, globalni jug bez sumnje važniji za Peking nego ikad prije.

To je Kinin najveći izvor mnogih prirodnih resursa, ključna glasačka baza za pekinški utjecaj u multilateralnim institucijama, i potencijalna lokacija za vojne baze ako Kina jednog dana poželi zaobići geopolitička ograničenja svoje matične regije i rasporediti svoju vojnu moć izvan Azije.

Razrešenje sukoba jedan je doprinos koji Peking može ponuditi zauzvrat, zajedno sa ulaganjima i razvojem.

Čak i ako je prijedlog za Ukrajinu bio praktično neprimjenjiv od početka, bio je to važan signal kako Peking vidi svoju buduću ulogu.

Dalje u tekstu Bekevold pojašnjava da je mir “centralna tema zvanične kineske retorike još od osnivanja Narodne Republike.

Kina je 1954, u kontekstu globalnog pokreta za dekolonizaciju, uspostavila „Pet principa miroljubive koegzistencije“ kao smjernicu za svoju vanjsku politiku.

Peking je 2005. izdao belu knjigu pod naslovom „Put mirnog razvoja Kine“, predstavivši svoj ekonomski uspon u kontekstu svetskog mira i razvoja.

Kineski lideri povremeno čak i predstavljaju kinesku kulturu kao više miroljubivu od drugih, tvrdeći da Kina nikada nije počela sukob ili rat.

Ovo su, naravno, neosnovane izjave.

Ne samo da je kineska historija jednako nasilna kao i evropska ili kao istorija neke druge regije, nego ne postoji ništa u kineskoj strateškoj kulturi što bi ukazivalo na to da je Kina manje ili više miroljubiva od drugih nacija.

Uz to, Kina nije bila u ratu otkad je izvršila invaziju na Vijetnam 1979, i Kina je zaista uključena mirovne procese”.

Povratak rivalstva

Kina je od 1990. godine poslala više od 50.000 mirovnjaka u okviru skoro 30 mirovnih misija UN.

Dva najveća napora su pekinška grupa za borbu protiv piraterije u Adenskom zalivu i raspoređivanje pešadijskog bataljona sa UN u Južnom Sudanu 2015.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je 2019. imenovao kineskog diplomatu za svog specijalnog izaslanika za region Velikih jezera Afrike; Kineske diplomate su takođe učestvovale na Forumu u Oslu, istaknutom godišnjem skupu o posredovanju u sukobima.

Nekoliko nedelja nakon što je Kina predstavila svoj predlog za Ukrajinu, ova zemlja je najavila i svoju ulogu u posredovanju u oživljavanju diplomatskih veza između Irana i Saudijske Arabije.

Sa izuzetkom ukrajinskog plana, ovi kineski napori zaista mogu doprineti miru.

Ali sa povratkom rivalstva velikih sila u svetskoj politici, SAD i Kina će sve više posmatrati međusobnu politiku kroz prizmu nulte sume, uključujući mirovne napore.

Bekevold smatra da je „kineski predlog za Ukrajinu deo pokušaja Pekinga da resetuje odnose sa Evropom.

U februaru je najviši kineski diplomata Vang Ji posetio Francusku, Italiju i Mađarsku, kao i Minhensku bezbednosnu konferenciju u Nemačkoj, gde je najavio mirovni predlog Kine za Ukrajinu.

Vang je u Minhenu posebno apelovao na evropske lidere okupljene na konferenciji, rekavši da ako Kina i Evropa izaberu dijalog i saradnju, u svetskoj politici neće biti blokovske konfrontacije u stilu hladnog rata.

„Peking smatra da je promena Vašingtona u politici Kine, od uključivanja ka ekonomskom razdvajanju i bezbednosnom rivalstvu, trajna promena. Međutim, Peking veruje da je Evropa i dalje u igri i zna da je Rusija, a ne Kina, glavni evropski bezbednosni izazov. Peking shvata da nema izgleda da Evropa ostane potpuno neutralna između SAD i Kine. Pa ipak, kako je istakla oksfordska istoričarka Rana Miter, Kina će nastaviti da podseća evropske nacije da „samo praćenje američke politike nije jedina opcija“. S obzirom na očigledan gubitak Kine od SAD, ona želi da barem obezbedi svoju ekonomsku vezu sa Evropom i da obezbedi da može da nastavi da sarađuje sa Evropom po raznim globalnim pitanjima“, nastavlja se u tekstu.

Naravno, percepcija Evrope o Kini se dramatično promenila u poslednjih nekoliko godina kako evropski kreatori politike i kompanije sve više usvajaju konkurentniji pogled na Kinu, čak i u bezbednosnim pitanjima.

Evropska unija je 2019. objavila strateški dokument u kojem je Kinu označila kao sistemskog rivala, a 2021. Brisel je odlučio da odloži investicioni sporazum između Evropske unije i Kine.

Štaviše, evropski kreatori politike preduzeli su korake za implementaciju niza novih odbrambenih instrumenata, uključujući pregled investicija, trgovinu i reciprocitet nabavki.

Pored toga, Strateški koncept NATO-a iz 2022. godine identifikovao je Kinu kao potencijalni bezbednosni izazov za Evropu.

Pored toga, kontinuirana podrška Pekinga Kini dodatno je narušila odnos Kine sa Evropom.

Pomešani signali

Međutim, nastavlja Bekevold, „uprkos svim ovim preporukama, Peking veruje da Evropa šalje pomešane signale.

Evropski lideri i kreatori politike govore o konkurenciji i rivalstvu sa Kinom, ali takođe signaliziraju snažne namere da nastave da sarađuju sa Kinom. Kada je nemački kancelar Olaf Šolc posetio Kinu u novembru 2022. sa visokom poslovnom delegacijom, rekao je tadašnjem kineskom premijeru Li Kegiangu da dve zemlje nisu prijatelji razdvajanja.

Na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, francuski ministar finansija Bruno Le Mer otišao je korak dalje, izjavivši da „Kina ne može biti spolja, Kina mora biti unutra“.

On je tvrdio da SAD i Evropa imaju različite stavove o tome kako tretirati Kinu. Štaviše, i Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron rekli su da se protive bipolarnom svetu, ukazujući da predviđaju autonomnu ulogu Evrope u međunarodnim poslovima.

Kina pozdravlja francuske ideje o evropskoj strateškoj autonomiji, poruku koju kineski lideri i diplomate često šalju svojim evropskim kolegama. Peking će verovatno ponoviti ovu poruku Makronu i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen tokom njihove zajedničke posete Kini ove nedelje.

Evropske lidere treba ohrabriti da nastave razgovore sa Pekingom i o ratu Rusije u Ukrajini.

Međutim, trebalo bi da imaju realno razumevanje o tome šta je Si sposoban i voljan da uradi da bi naterao predsednika Rusije Vladimira Putina da zaustavi rat.

Neke evropske vlade možda veruju da se Peking može odvratiti od podrške Moskvi, ali to nije verovatan scenario.

Osim toga, mirovni predlog Kine je deo napora Pekinga da se pozicionira u rekonstrukciji posleratne Ukrajine.

U stvari, stav Kine o Ukrajini eksplicitno kaže da je Kina spremna da pruži pomoć i da igra ulogu u posleratnoj obnovi. Nijedna druga zemlja verovatno nije bolje opremljena od Kine da pomogne obnovu Ukrajine.

Izgradio je više železnica, autoputeva, aerodroma, mostova, cevovoda, luka i visokih zgrada u zemlji i inostranstvu nego bilo koja druga nacija u poslednje dve ili tri decenije, što kineskim kompanijama daje jedinstveno iskustvo.

Osim toga, Kina ima novca.

Prihvatanje kineske pomoći, stručnosti i investicija je svakako atraktivan predlog za Ukrajinu.

Iz perspektive Pekinga, doprinos rekonstrukciji Ukrajine ojačao bi sveukupni angažman Kine u Evropi.

Međutim, sve snažnije veze Kijeva sa Evropskom unijom, NATO-om i Vašingtonom predstavljaju komplikujući faktor za Peking.

Uoči samita EU-Ukrajina u Kijevu u februaru ove godine, ukrajinski premijer Denis Šmihalj pokrenuo je dvogodišnji raspored za obezbeđivanje članstva u EU.

Iako je previše ambiciozna, Ukrajina planira da se blisko pridruži Evropu, koja je sve opreznija prema rastućoj moći Kine.

Mnoge evropske zemlje su posebno zabrinute zbog kineskih ulaganja u ključnu infrastrukturu, a EU je odlučna da igra glavnu ulogu u procesu rekonstrukcije i oporavka Ukrajine kako bi osigurala da su u skladu sa reformama koje pripremaju Ukrajinu za članstvo.

Štaviše, ako Ukrajina više ne želi da bude tampon država između NATO-a i Rusije, jedina prava alternativa Kijeva je da traži neki oblik bezbednosnih garancija od NATO-a i/ili SAD, što bi moglo dodatno udaljiti Ukrajinu od Kine.

Pa ipak, Evropa nije u potpunosti zatvorila svoja vrata Kini.

Osim toga, bez formalnog članstva u NATO, koje bi Ukrajina teško mogla da dobije sve dok traje rat sa Rusijom, kineske investicije bi zapravo mogle da budu alternativni oblik garancije protiv ruske agresije.

S obzirom na rastuću zavisnost Moskve od Kine, ruski vojni udari koji utiču na velike infrastrukturne projekte u Ukrajini u koje su uložili Kinezi postali bi malo verovatni.

Ograničene mogućnosti Kine

Međutim, na kraju, Kina ima samo ograničenu sposobnost da donese mirno rešenje rusko-ukrajinskog rata.

Mirovni plan koji je predstavio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na samitu G-20 na Baliju prošlog novembra poziva na potpunu obnovu teritorijalnog integriteta Ukrajine i potpuno povlačenje ruskih trupa.

Malo je verovatno da će Peking to tražiti od Moskve.

Zato su Vašington i većina evropskih prestonica skeptični prema kineskoj inicijativi.

Zaista, SAD i Ukrajina su nedavno upozorile da ne treba davati bilo kakvu težinu alternativnim mirovnim planovima koji zahtevaju prekid vatre bez potpunog povlačenja ruskih snaga koje invaziju.

Ali dok ova mirovna inicijativa neće učiniti mnogo za okončanje rusko-ukrajinskog rata, Peking nije imao šta da izgubi prenošenjem prilično nejasnog predloga Ukrajini.

Naprotiv, omogućava Pekingu da iskoristi nepovezanost između Zapada i Globalnog Juga u vezi sa ovim ratom.

A ako ovaj predlog takođe pomogne Kini da popravi svoje narušene odnose sa Evropom, uključujući angažovanje sa posleratnom Ukrajinom, to bi bilo nimalo malo dostignuće, zaključuje Forin Polisi.