Forin polisi: Vladimir Putin već gleda dalje od Ukrajine

Razarač tenkova AMX-10 RC bio je raspoređen na daleka ratišta u Afganistanu i protuterorističke operacije u Maliju.

Sada su raspoređeni kao deo francuske jedinice kombinovanog naoružanja u Estoniji, blizu ruske granice, kako bi trenirali sa snagama NATO-a i pokazivali mišiće zapadnog saveza protiv susedne Rusije.

Decenijama je Rusija gomilala većinu svojih naprednih vojnih snaga u takozvanom Zapadnom vojnom okrugu, smeštenom na granicama NATO-a, uključujući teritoriju u blizini baltičkih država.

Sada su mnoge od tih snaga bačene u Ukrajinu, gde je ruska vojska pretrpela razorne gubitke, za čiju bi obnovu mogla biti potrebna decenija.

No, čak i dok se rat u Ukrajini odugovlači, Rusija planira obnoviti svoje snage, suočena s novim i proširenim NATO granicama, prema rečima više istočnoevropskih odbrambenih i vojnih zvaničnika, piše portal Foreign Policy (FP) u tekstu koji potpisuju Robbie Gramer i Jack Detsch.

Zvaničnici u Vašingtonu su, možda, optimistični u pogledu dugoročne pretnje od Rusije koja je zasijala ukrajinska polja telima vojnih obveznika, ali u istočnoj Evropi, a posebno na Baltiku, stvari i dalje izgledaju opasno.

Rekonstrukcija ruskih snaga za dve godine

Rusija bi u periodu od dva meseca do dve godine mogla u potpunosti da povrati broj snaga u baltičke zemlje, rekli su ovi zvaničnici, što predstavlja novu pretnju vojnog obračuna Rusije i NATO čak i ako sukob u Ukrajini ne bude rešen.

Čak i ako jedinice i oprema neće biti istog kvaliteta kao one koje su bile raspoređene u regionu pre rata, zvaničnici odbrane kažu da bi bili dovoljno veliki da izvrše upad na teritoriju NATO-a, čineći snage poput francuske Kombinovane jedinice sve više važno sredstvo odvraćanja.

„Rusija planira da značajno poveća broj snaga iza estonske i letonske granice“, rekla je Tuuli Duneton, podsekretarka za odbrambenu politiku u Ministarstvu odbrane Estonije.

„Prema našim procenama, Rusija će moći da rekonstruiše svoje snage za dve godine“, sa potencijalom da pokrene ograničeni napad na NATO, rekla je ona.

Za sada su ruske snage na ranjivom severoistočnom krilu NATO-a samo kostur onoga što je tamo nekada bilo.

Ruske nade u brzu pobedu u Ukrajini srušene su vojnom nesposobnošću i efektivnim ukrajinskim otporom, što je primoralo Moskvu da prebaci trupe iz oblasti severno od Ukrajine na bojno polje.

Ali sposobnost Rusije da mobiliše nove vojnike, čak i loše obučene regrute i rezerviste sa zastarelom opremom, uznemirila je vojne planere u Evropi.

„Tenk je i dalje tenk, a ako ih imaš mnogo…“

Ruski predsednik Vladimir Putin do sada nije pokazivao interesovanje za proširenje rata na područje NATO-a, koje je zaštićeno nuklearnim kišobranom Alijanse i klauzulom o kolektivnoj odbrani njenih 31 članice, iako je uveliko zveckao nuklearnim oružjem.

Ali to bi se moglo promeniti u budućnosti, kažu zvaničnici odbrane, posebno ako Putin oseti vojnu slabost na istočnom krilu NATO-a i oseti priliku.

Vojni komandanti na terenu kažu da bi Rusija mogla da požuri sa mobilizacijom u mnogo bržem vremenskom roku kako bi okupila loše obučene rezervne jedinice duž svojih granica sa NATO-om, iako će trebati dve godine da se vrati na nivo na kojem je bila pre masovne invazije na Ukrajinu krajem februara 2022.

„U teoriji, [Rusiji] nije potrebno više od dva meseca da obnovi te sposobnosti“ sa kojima se suočava Estonija, rekao je pukovnik Andrus Merilo, komandant Prve estonske brigade u vojnoj bazi Tapa.

„Ako objave mobilizaciju, to će biti dva meseca kasnije. Naravno, sve će biti bazirano na starijoj opremi, ali nema veze. Tenk je i dalje tenk, a ako ih imate puno, to će biti problem.”

Procene visokih zvaničnika odbrane i vojnih komandanata u istočnoj Evropi dovode u sumnju narativ da su konvencionalne vojne sposobnosti Rusije neutralisane posle više od godinu dana napornih borbi i velikih gubitaka u Ukrajini.

Ta ideja je ukorenjena među nekim zakonodavcima i kreatorima politike u zapadnim prestonicama, uključujući glasnu manjinu u Vašingtonu koja se zalagala za usporavanje pomoći Ukrajini i fokusiranje na Kinu.

Kopnene snage su nagrizene, u velikoj su nevolji

„Lako je pogledati i pomisliti da je ruska vojska kolabirala ili da je u velikoj nevolji, ali je zapravo neujednačena“, rekao je general Kristofer Kavoli, vrhovni komandant NATO-a i američki vojni komandant za Evropu, na bezbednosnoj konferenciji u Estoniji ovog meseca .

„Kopnene snage su u velikoj meri erodirane; upali su u velike nevolje. S druge strane, ostali su i bez mnogo ljudi. Ruska vojska, kopnene snage, danas su veće nego što su bile na početku ovog sukoba“.

„Koliko će trajati rekonstrukcija? Postavlja se pitanje koliko će vremena biti potrebno da se rekonstrukcija nešto uradi?“, dodao je on.

Iako je sukob iscrpio snagu i zalihe ruske vojske, ono što će iz toga proizaći moglo bi poslužiti za poboljšanje njene sposobnosti za borbu, čak i sa zastarjelom opremom i krizom snabdijevanja.

„U bliskoj budućnosti, [ruski oficiri] koji su preživeli teške borbe protiv Ukrajinaca naučili su mnoge lekcije i za vrlo kratko vreme biće komandanti bataljona i brigada“, rekao je Merilo.

„Oni će biti mnogo iskusniji od nas.

Vojna baza Tapa postala je užurban centar aktivnosti tokom protekle godine, ilustrujući novu realnost onoga što će odvraćanje Rusije značiti za NATO u narednim godinama.

Ovog meseca održana je vojna vežba velikih razmera u kojoj je učestvovalo oko 14.000 vojnika iz savezničkih zemalja, kako bi se obučili za scenarije vojnog sukoba sa Rusijom.

„Medvedi imaju kandže čak i kada su u hibernaciji“

Estonija je domaćin multinacionalne „borbene grupe“ od skoro 2.000 stranih vojnika, predvođenih Velikom Britanijom i manjim kontingentom snaga iz Francuske i Danske.

NATO je uspostavio ukupno osam borbenih grupa – u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj – kako bi ojačao istočni bok NATO-a i primorao Putina da se preispita.

Samo dve zemlje sa ovim borbenim grupama – Estonija i Letonija – dele direktnu granicu sa kopnom Rusije.

(Rusija takođe ima mali odvojeni deo teritorije na Baltičkom moru, Kalinjingrad, u sendviču između Poljske i Litvanije.)

Dok je trenutno stanje ruskih kopnenih snaga na nordijskim i baltičkim granicama sumorno, rekli su zvaničnici istočne i nordijske odbrane, ruska mornarica i vazduhoplovstvo su još uvek, možda, na nivou ili blizu predratnih sposobnosti u regionu.

Ukratko, medvedi imaju kandže, čak i ako hiberniraju.

„Oni imaju svoje podmornice, imaju svoje rakete“, rekao je Artis Pabriks, bivši letonski ministar odbrane.

„Ne treba da potcenjujemo sposobnost Rusije da obnovi svoju vojnu moć, jer je to velika zemlja, [i] ne mare za potrebe civilnog stanovništva i javnog mnjenja uopšte. Oni će nastaviti da rade kao što su radili, počevši od Ivana Groznog“.

Istočnoevropski saveznici planiraju da se zalažu za povećanje snaga NATO-a stalno stacioniranih u njihovim zemljama na predstojećem samitu lidera alijanse, koji bi trebalo da se održi u Viljnusu, u Litvaniji, u julu – sa procenama koliko brzo bi Rusija mogla da obnovi svoju snagu na granicama NATO-a – om.

„Nema snova o miru i spokoju na Baltiku“

Na samitu u Viljnusu, ovi lideri će se takođe uhvatiti u koštac sa pitanjem kada i kako otvoriti vrata za prijem Ukrajine u Alijansu, iako njene bitke protiv ruskih snaga i dalje besne.

Očekuje se da će se na samitu u Viljnusu i zemlje istočne Evrope založiti da NATO poveća referentnu vrednost odbrambene potrošnje za sve saveznike sa dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 2,5 odsto, pa čak i tri odsto.

Dok su troškovi za odbranu svuda porasli od ruske masovne invazije na Ukrajinu prošle godine, samo osam njenih članica ispunjava standard od dva procenta, uključujući Finsku, koja je pristupila NATO-u u aprilu.

Osamnaest drugih zemalja kaže da to planiraju.

„Ako neko u NATO-u ili regionu Baltičkog mora sanja da, čak i ako Rusi napuste ukrajinsku teritoriju, možemo da živimo u miru i spokoju, to nije tako“, rekao je Pabriks.

„Moramo ozbiljno da se pripremimo. Dok se ruski način razmišljanja ne promeni, opasnost će biti na našim granicama.