“Kada SAD udare pesnicom o sto, Vučić sluša”: Forin Polisi o odnosima Srbije i Kosova nakon oružanog napada u Banjskoj

Prvo, u oružanom sukobu između naoružanih Srba i kosovskih vlasti na severu zemlje poginula su tri napadača i jedan policajac.

Zatim, samo nekoliko dana kasnije, Bela kuća je upozorila na neviđeno gomilanje srpskih trupa duž granice sa Kosovom, što je izazvalo zabrinutost da bi se rat mogao vratiti na Balkan.

Vašington je nejasno upozorio Beograd da bi se mogao suočiti sa mogućim kaznenim merama ako ne povuče svoje snage.

Na sreću, usledio je odgovor i tvrdoglavi predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neredio povlačenje svoje vojske.

Ovo nije bio prvi put da je spor Srbije i Kosova doveo do povećanja trupa, a Vučić to često koristi kao taktiku zastrašivanja kada dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU ne ide njegovim putem.

Ali ono što je vredelo pažnje ovog puta je koliko je brzo sledio naređenja kada su stizala iz Vašingtona, što je ogromna suprotnost od pređanšnjeg otezanja i lažnog povinovanja koje on obično pokazuje u Briselu, koji nema tendenciju da upućuje pretnje i upozorenja na način na koji Vašington radi.

Ovo pokazuje da, kada SAD udare pesnicom o sto, Vučić sluša.

Iako se ovo pokazalo korisnim prošlog meseca, ova epizoda bi trebalo da izazove uzbunu u Evropskoj komisiji.

Tokom ove godine, Brisel je nastojao da unese veću hitnost u zaustavljeni dijalog Srbije i Kosova i gurne dve strane ka normalizaciji odnosa, što bi u praksi zahtevalo od Srbije da de fakto prizna nezavisnost Kosova i prestane da vodi kampanju protiv ulaska Kosova u međunarodne organizacije u zamenu za određeni stepen samouprave za etničke Srbe na severu zemlje.

Činilo se da je novopronađena odlučnost bloka u početku dala rezultate, kada su se Vučić i njegov kosovski kolega, premijer Aljbin Kurti, u martu dogovorili o tome kako da sprovedu plan EU od 11 tačaka koji postavlja proces normalizacije.

Ali nije trebalo dugo da se pojavi nepopustljivost na obe strane, i dok je Brisel pokazao određeni autoritet sankcionisanjem Prištine jer nije ispoštovala svoje obaveze prema sporazumu i za podsticanje tenzija sa etničkim Srbima na severu zemlje, na kraju je nije uspeo da primora na poštovanje, a nedavni događaji sugerišu da je dijalog zapravo otišao unazad.

To bi trebalo da zabrine EU iz više razloga.

Prvo, čini se da nema mnogo kontrole nad događajima u sopstvenom dvorištu.

Drugo, predsednički izbori u SAD se približavaju, a Brisel bi mogao da se nađe potpuno po strani na Balkanu ako republikanci na kraju ponovo zauzmu Belu kuću.

Forin polisi podseća na period od pre tri godine i plan Trampove administracije o razmeni teritorija između Kosova i Srbije.

EU je uspela da torpeduje predlog podizanjem optužnice za ratne zločine protiv tadašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija, ali je imala sreće i što Donald Tramp nije reizabran za predsednika SAD nekoliko meseci kasnije.

Bajdenova administracija je dozvolila Evropi da preuzme vođstvo u balkanskim poslovima.

Ali malo je verovatno da će to biti slučaj ako Tramp ili bilo koji drugi republikanac koji prkosi normama pobedi na izborima sledeće godine.

Korekcije granica će se nesumnjivo vratiti na sto, i iako bi ovo bilo najdirektnije rešenje sukoba koje bi Kosovo takođe učinilo politički koherentnijom državom, gotovo sigurno bi se pokazalo više podela od statusa kvo u praksi.

Dakle, iz tog razloga, Briselu i Vašingtonu bi bilo dobro da se pokrenu brzo, dok su demokrate i dalje u mogućnosti da kontrolišu događaje. Ali ovo može zahtevati drastičnu promenu pristupa.

Glavni razlog zašto dijalog Srbija-Kosovo ostaje u zastoju je taj što Beograd preferira status kvo od bilo kog drugog predloženog rešenja osim, ​​možda, korekcije granica.

Vučić je to vrlo jasno rekao i nema znakova da je novi plan koji je dogovoren ove godine zapravo nešto promenio.

Naime, Vučić je na srpskoj televiziji otvoreno ismevao EU, tvrdeći da nije potpisao pomenuti predlog, nazvan Ohridski sporazum, jer je imao „bol“ u desnoj ruci za koji se „očekuje da će se nastaviti i naredne četiri godine“.

Neizbežno je bilo poziva da se sankcioniše Beograd, ali Vučićevi kritičari imaju tendenciju da precene koliki uticaj ima Brisel na njega. Kad god se vidi da Vučić podriva zapadne vrednosti i interese za Balkan, srpski jastrebovi obično predlažu da EU obustavi proces pristupanja zemlje i ukine značajnu finansijsku podršku koju dobija od Evrope.

Ali upitno je koliko bi takav pristup bio efikasan, a nijedna metoda nije srebrni metak koji bi dao brze rezultate.

Prvo, malo je razloga da se veruje da je Vučićeva vlada ozbiljna da više vodi svoju naciju u blok. Njegova decenija na vlasti obeležena je stalnim demokratskim nazadovanjem, a Srbija, koja postaje sve autoritarnija, iz godine u godinu sve manje liči na državu u stilu EU, zaključuje se u analizi.