Format 16+1 kao dobitna kombinacija

Prema oceni premijera Kine Li Kećijanga prva žetva pokazuje da od saradnje u formatu poznatom i kao 16+1 korist imaju obe strne, ali i ceo svet. Rezultati Generalne cariske administracije Kine pokazuju da je bilateralna trgovina te i država CIE, realizovana u 2016, dostigla 58,6 milijardi dolara (povećanje na godišnjem nivou od 4,3 odsto). Obim trgovinske razmene je u prvih devet meseci ove godine dostigao nivo od 49,1 milijardi dolara i za 14,1 odsto veći je nego u istom periodu 2016. Kineski uvoz poljoprivrednih proizvoda iz zemalja CIE ostvario je rast na godišnjem nivou za 13,7 odsto. Veliki skok sa tri milijarde iz 2012. kada je održan prvi samit 16+1, na devet milijardi dolara ostvaren je i na planu kineskih ulaganja u državama CIE. Zemlje CIE su u međuvremenu investirale više od 1,4 milijardi dolara u drugu po veličini nacionalnu ekonomiju u svetu.

Bilateralna saradnja je unapređena u transportu, energetici i proizvodnim kapacitetima. Prema pisanju kineskih medija završeno je, ili je u toku realizacija, oko 20 projekata, među kojima su i strateški značajni most prijateljstva između Kine i Srbije na Dunavu kod Beograda i projekti izgradnje autoputeva u Makedoniji i Crnoj Gori. Najveću pažnji izaziva obnova i izgradnja brze železničke pruge Beograd-Budimpešta. U Srbiji je u vreme Samita počela izgradnja prve deonice, dok je u Mađarskoj objavljen konkurs za izgradnju dela pruge. Premijer Li je rekao da je ovaj mehanizam međuregionalne saradnje skratio psihološku distancu između ljudi sa obe strane Evroazijskog kontinenta i smanjio razvojne neusklađenosti proistekle iz procesa globalizacije. Govoreći pred više od 1.000 preduzetnika iz Kine i zemalja CIE, premijer Li se založio za unapređivanje veza na kopnu, moru, vazduhu i preko interneta. On je pozvao na ubrzavanje procesa realizacije ključnih projekata za povezivanje, kao i na promovisanje „zdravog razvoja“ železničkog teretnog saobraćaja između Kine i Evrope. Premijer Li je najavio uspostavljanje logističkog centra u regionu CIE i pozvao kompanije iz ovog regiona da učestvuju u strategiji Made in China, zajedničkom izgradnjom ekonomskih i trgovinskih zona, daljom liberalizujom trgovine i investicija, unapređenjem logistike i promovisanjem veza između malih i srednjih preduzeća.

Kina, inače, podržava komercijalne i razvojne finansijske institucije koje obezbeđuju sredstva za projekte bilateralne saradnje i blagonaklono gleda na obavljanje finansijkih poslova u kineskoj nacionalnoj valuti juanu, koju je Međunarodni monetarni fond, 2016. godine, uključio među valute u svojoj korpi prava vučenja. I eksperti se slažu da napredujuća finansijska saradnja između Kine i zemalja CIE svedoči o spremnosti obeju strana da dalje jačaju partnersku saradnju, što će pružiti dodatni podsticaj kooperaciji u različitim oblastima, prenose kineski mediji. Zemlje CIE su dostigle nivo prosečnog ekonomskog rasta od tri odsto godišnje, što taj region čini privlačnim delom Evrope. S druge strane, kineska privreda koja raste po prosečnoj stopi od oko sedam odsto godišnje sa potrošnjom kao osnovnim pokretačem,i dalje će nastaviti da se razvija srednjom i visokom brzinom. To, prema oceni keneskog premijera, pokazuje da je na tržištu Kine povećana potražnja za robom visokog kvaliteta i brendiranim proizvodima. Procenjuje se da će u narednih pet godina Kina da uveze robe u vrednosti od oko osam biliona dolara, i da će u inostranstvu da investira više od 700 milijardi dolara, dok će broj putovanja premašiti 700 miliona. Sve to su pretpostavke za unapređenje saradnje između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Kao predsedavajući Samita, premijer Mađarske Viktor Orban rekao je da 16 zemalja regiona vide saradnju sa NR Kinom kao šansu da se uključe u realizicaju inicijative Pojas i put. Premijer Orban je kazao da će biti stvoreno bolje okruženje za investicije kineskih kompanija i povećanje razmene između Kine i zemalja CIE. Na Samitu je 17 država objavilo Budimpeštanske smernice za saradnju između Kine i zemalja CIE, a potpisano je više od 10 sporazuma koji se tiču inicijative Pojas i put (Novi kopneni Put svile), proizvodnih kapaciteta, izgradnje infrastrukture, finansija i razmene ljudi. Premijeri su obećali da će u potpunosti iskoristiti platformu za promovisanje saradnje 16+1, sprovesti uzajamni konsenzus o saradnji, osnažiti praktičnu saradnju u oblastima finansija, internet trgovine, poljoprivrede, logistike, malih i srednjih preduzeća (MSP), turizma i kulture…

Novi kanali finansiranja

– Veoma je važno proširiti kanale finansiranja. U tom kontesktu treba posmatrati i formiranje Međubankarskog udruženja Kina-CIE, kao i realizaciju druge faze Fonda za investicionu saradnju. Kineska razvojna banka će obezbediti dve milijarde evra za razvojno orijentisane zajmove, dok će sredstva Fonda za investicionu saradnju, a reč je o milijardu dolara, biti pretežno ismerena u države Centralne i Istočne Evrope – poručio je premijer Kine Li Kećijang.