Foto: EPA-EFE/VASYL ZHLOBSKYHarkov ili Harkiv, drugi po veličini grad na severoistoku Ukrajine više nije prepoznatljiv nakon višednevnog ruskog raketiranja.
Pošto im, kako se navodi, nije uspeo „blickrig“ to jeste plan brzog osvajanja Ukrajine, ruski komandanti preusmerili su taktike na bombardovanje gradova. Jedan od njih koji je pretrpeo najveću štetu jeste Harkov. Njega od 8.marta u potpunosti kontrolišu ukrajinske oružane snage, nakon što je bio potpao pod kontrolu ruskih okupatora.
Britanski premijer Boris Džonson nazvao je pre neki dan granatiranje gradova “apsolutno bolesnim”. “To me podseća, ako se sećate, na srpsko granatiranje sarajevske pijace, granatiranje nevinih ljudi u Bosni”, rekao je britanski premijer.
https://twitter.com/shcherbininainn/status/1502209042462253061?s=20&t=Hwq80v2EbCsBUtOLDtUw2g
Mnoge Ukrajince ovo razaranje podsetilo je na prizore iz Groznog u Čečeniji koji su Rusi tokom rata 1990.tih “sravnili sa zemljom”, pod izgovorom da se bore protiv čečenskih ekstremista.
https://twitter.com/juliya_senisko/status/1501985158957867009?s=20&t=Hwq80v2EbCsBUtOLDtUw2g
Upravo je svojim dolaskom na vlast 1999. Vladimir Putin bio jedan od onih koji je odobrio bombardovanje i uništavanje čečenskog grada Groznog, gde je poginulo gotovo 8.000 građana.
Prošle su godine dok Putin od Čečenije nije napravio “poslušnu republiku” koja će slepo slediti naredbe Moskve. To je postigao nakon što je 2000. na čelo Čečenije postavio Ahmada Kadirova. Nakon njegovog ubistva maja 2004, nasledio ga je sin Ramzan.
Dok su borci za nezavisnost Čečenije na ovaj potez gledali kao izdaju, Putin je vrlo dobro znao da postavljanjem Kadirova, uz određene povlastice, rešava pitanje Čečenije na duži period.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
