(FOTO) Kako su u Srbiji, a kako u ostatku Evrope dočekali pomračenje Sunca 1999. godine?

Tog dana je naime bilo zabeleženo potpuno pomračenje Sunca, koji su širom našeg kontinenta, severne Amerike i Azije, milioni posmatrali na ulicama, uzvišenjima, planinama, sa bilo kog mesta gde se mogao videti ovaj fenomen. Građani Srbije su za to vreme uglavnom sedeli u svojim domovima sa spuštenim roletnama.

Prema podacima BBC, oko 350 miliona ljudi u Evropi i Aziji bili su svedoci poslednjeg potpunog pomračenja Sunca u 20. veku.

Fenomen je počeo iznad Atlantika, nekoliko stotina milja istočno od Bostona. Jedini deo kopnene Britanije koji je svedočio potpunom pomračenju Sunca  bio je Kornvol u jugozapadnoj Engleskoj. Stotine ljudi koji su se okupili na ostrvima Sili pored Kornvola  bili su prvi svedoci pomračenja  u Evropi. Svedoci se sećaju da je nebo bilo oblačno, te posmatrači nisu mogli da vide pun efekat, ali je spektakl  bio dramatičan.

Posle Britanije, pomračenje je viđeno širom Evrope i Azije. Preko Lamanša u severnoj Francuskoj bilo je vedro nebo kao u Minhenu u Nemačkoj. Ali baš u trenutku potpunog pomračenja, bujični pljusak je pokvario pogled.

Potpuno pomračenje najbolje se videlo u rumunskom gradu Ramnik Valčea, čije su ulice bile prepune gledalaca.

Nije Srbija jedina pokazala neviđeni oprez tog dana. Po nalogu muslimanskih sveštenika, u Egiptu su se ljudi masovno zatvorili po kućama i nisu posmatrali pomračenje. Takođe većinsko muslimanski Jordan i Sirija su međutim proglasili državni praznik i slobodan dan kako bi ljudi uživali u posmatranju pomračenja.

A kako je bilo u Srbiji? Prazne ulice, spuštene roletne, obustavljeni  letovi tadašnjeg avioprevoznika  JAT-a. Tek malobrojni „hrabri“ pojedinci usudili su se da izađu napolje i prate pomračenje, uz naočare i dvoglede. Beograđani su se okupili na Kalemegdanu. U poređenju sa ostalim metropolama, bilo ih je zanemarljivo. Većina je poštovala preporuku države, a Savezno ministarstvo za rad, zdravstvo i socijalnu politiku, Savezni hidrometeorološki zavod i Institut za očne bolesti Kliničkog centra Srbije izdali su uputstvo o merama zaštite.

U osam tačaka je građanima preporučeno da spuste roletne na prozorima i da se udalje od njih, da ne posmatraju pomračenje bez zaštitnih naočara ili – još bolje – da ga gledaju na televiziji, te da ne izlaze napolje ako ne moraju.

Kao moguće posledice posmatranja pomračenja nabrojani su ubrzan rad srca, grčevi u stomaku, pojačan svrab kože, nagli skok krvnog pritiska, povećanje nivoa šećera u krvi i učestalo mokrenje. Pominjala se i mogućnost gubitka vida. Uputstvo je više puta pročitano na RTS.

Mere zaštite i način ponašanja 1999. godine:
• Za vreme delimične faze pomračenja se ne sme gledati nezaštićenim okom
• Za posmatranje pojave pomračenja koristiti specijalne naočare sa kobalt staklom, koje imaju maksimalno zasenčenje
• Za vreme totalne faze, koja će biti prisutna na području severno od linije koja spaja Suboticu i Kikindu, može se gledati bez korišćenja zaštite, ali tek nekoliko sekundi pošto počne ova faza, s tim da se mora prekinuti pre nego što se totalna faza završi
• Preporučuje se građanima da spuste roletne na prozorima i da se udalje od prozora, kako se ne bi pogled nesvesno, a bez zaštitnih naočara uputio prema Suncu
• Ko ne mora, posebno deca i stariji, ne treba da izlaze iz kuće za vreme pomračenja, niti da posmatraju pojavu
• Posebnu odgovornost imaju roditelji, ukućani i zaposleni u predškolskim ustanovama. Za vreme pomračenja deca treba da su u zatvorenom i zamračenom prostoru
• U preduzećima i ustanovama gde je proces rada organizovan po smenama, zaposleni u prvoj smeni moraju sačekati dolazak osoblja iz druge smene
• Lica obolela od hroničnih bolesti i psihijatrijski bolesnici treba strogo da se pridržavaju datih uputstava o ponašanju i redovno uzimaju propisanu terapiju