Američki donatori a ne francuski tajkuni plaćaju za radove na Notr Damu

Umesto toga uglavnom su američki građani, preko humanitarne fondacije Prijatelji Notr Dama (Firends of Notre Dame) plaćali račune i plate za oko 150 radnika koje je katedrala zaposlila od 15. apila kada je požar uništio krov i srušio toranj. Ovog meseca fondacija će uplatiti prvu do sada uplatu za obnovu katedrale od 3,6 miliona eva.

„Veliki donatori nisu platili nijedan cent“,rekao je Andre Fino viši predstavnik za medije u Notr Damu. On je rekao da veliki donatori žele da znaju tačno za šta će se trošiti njihov novac i da zatim odluče da li se sa tim slažu pre nego što ga daju, a neće samo da plaćaju plate zaposlenim.

Neke od francuskih najbogatijih i najmoćnijih porodica obećale su gotovo milijardu dolara za obnovu katedrale, a neki od njih su se utrkivali ko će dati više u danima neposredno posle požara.

Fransoa Pino iz kompanije Artemis, matične firme Keringa koja je vlasnica Gučija i San Lorana obećao je 100 miliona evra, Patrik Pujan, generalni direktor francuske energetske firme Total rekao je da će njegova firma dati istu sumu. Bernar Arno, generalni direktor giganta luksuzne robe LVMH koji je vlasnik Lui Vuitona i Diora obećao je 200 miliona evra, kao i Betankur Šuler fondacija iz bogatstva L’Oreala.

Fino kaže da još nije viđen nikakav novac dok donatori čekaju da vide kako napreduju planovi za rekonstrukciju i odlučuju oko ugovora.

Na terenu realnost je da se već nedeljama radi non stop, i pošto nije uspostavljen pravni finansijski mehanizam da se plate radnici, uprava katedrale oslanja se na tu dobrotvornu fondaciju da finansira prvu fazu rekonstrukcije.

Fondacija Prijatelji Notr Dama osnovana je 2017. i predsednik fondacije Mišel Piko procenjuje da je 90 odsto donacija koje su dobili došlo od američkih donatora. Piko se upravo vratio sa puta u Njujork gde je sakupljao sredstva.

„Amerikanci su vrlo velikodušni prema Notr Damu i spomenik je vrlo omiljen u Americi. Šest od 11 članova našeg odbora stanuju u SAD“, rekao je Piko.

Prvi ček za obnovu, za prvu fazu restauracije prema Pikou, fondacija upravo prebacuje na iznos od 3,6 miliona evra.

Iako milijarderi donatori odlažu potpisivanje čekova, radnici u katedrali ne mogu sebi da dozvole luksuz da odlažu pošto je rizik od trovanja olovom postao problem za ostrvo na kome se nalazi Notr Dam.

Oko 300 tona olova od krova se istopilo i ispušteno je u atmosferu tokom požara i proširilo toksičnu prašinu oko ostrva sa visokim nivoom prisutnim u tlu i adminstrativnim zgradama, navela je pariska regionalna zdravstvena agencija. Preporučeno je svim trudnicama i deci ispod sedam godina da testiraju nivo olova u krvi.

Dva radnika određena za to čiste toksičnu olovnu prašinu iz prednjeg dvorišta nedeljama, a njih 148 čiste u zgradi i van nje, dok istovremeno obnavljaju zgradu, rekao je Fino.

Fino je rekao da sada radnici rade na uklanjanju 250 tona izgorelih skela, zatim će zameniti sadašnju plastičnu zaštitu većim i jačim krovom kišobranom, kada će početi sa rekonstrukciojom krova i svodova. Srednji svod će biti u prvoj fazi rekonstrukcije.

Fino je rekao da će proces trajati nekoliko meseci i da će za to platiti Prijatelji Notr Dama i druge fondacije.

To se dešava dok se francuski parlament preganja oko amandmana o novom zakonu koji bi formirao javno telo za sprovodjenje restauracije katedrala uz zaobilaženje nekih od kompleksnih zakona o radu u Francuskoj.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da radovi na katedrali treba da budu završeni za pet godina, mada su kritičari ocenili da je to suviše ambiciozan plan.

Portparol za Kolekciju Pino potvrdio je da porodica Pino nije dala još nikakav novac iako se radi na obnovi, i rekao da je to zbog odlaganja ugovora.

„Ukratko spremni smo da platimo pod uslovom da se to traži u ugovornom okviru“, rekao je Žan-Žak Ajagon i dodao da porodica Pino planira da plati preko fondacije Prijatelji Notr Dama.

Grupa LVMH je navela da će porodica Arno takodje raditi sa Prijateljima Notr Dama i da priprema da potpiše sporazum prema kome će plaćanja biti data kako radovi napreduju.

Total je obećao da će platiti svojih 100 miliona evra preko Fondacije Heritidž, čija direktorka Silija Vero je ptovrdila da kompaniaj još nije ništa platila i da čekaju da vide kakvi su planovi. Ona je rekla da je veliko pitanje kako će država upotrebiti novac.

„Nije tako brutalno kao što zvuči ali to je dobrovoljna donacija tako da kompanije čekaju da vide vladinu viziju i šta tačno želi vlada da se finansira. Naša funkcija kao posrednika je da znamo da je novac usmeren u skladu sa željama donatora“, rekla je ona.

Drugi zvaničnik fondacije Heritidž rekao je da je rad na rasčišćavanju veoma važan ali ne uklapa se u ono što donatori žele da finansiraju. Time se naznačava da oni hoće da im novac ide u dugoročne trajne strukture.