Francuska je za Makedoniju nova Grčka

Više stotina ljudi u ponedeljak uveče (25.6.) je protestovalo u Solunu protiv kompromisa u višegodišnjem sporu oko imena Makedonije, prenosi agencija dpa. Demonstranti su uzvikivali nacionalističke i ekstremno-desničarske parole optužujući vladu u Atini, na čelu sa Aleksisom Ciprasom, za izdaju. „Makedonija je samo grčka“, uzvikivali su. Oko 200 maskiranih demonstranata bacalo je kamenje na policiju, koja je upotrebila suzavac kako bi ih rasterala. Nemačka agencija podseća da su Grčka i Makedonija 17. juna postigle dogovor o obustavljanju spora oko imena Makedonije, koji traje gotovo četvrt veka. Prema tom sporazumu bivša jugoslovenska republika bi ubuduće trebalo da se zove Republika Severna Makedonija, čime bi se razlikovala od severnogrčke provincije Makedonije i antičke Grčke. Zauzvrat, Atina ubuduće neće blokirati put zemlje ka NATO i Evropskoj uniji.

Francuska ubija kompromis

Na samitu EU koji se 28. i 29. juna održava u Briselu, početak pregovora sa Makedonijom bi međutim mogla da blokira Francuska, piše bečki list Standard i upozorava da bi to moglo da ugrozi rešenje spora oko imena. „To bi gotovo značilo ubijanje kompromisa u vezi imena, koji su postigli Grčka i Makedonija“, kaže za bečki list šef Centra za jugoistočnu Evropu sa univerziteta u Gracu Florijan Biber. On podseća da je u Makedoniji na jesen u planu referendum i ocenjuje da je „teško zamisliti da će ishod biti pozitivan, ukoliko EU ne nagradi postignuti dogovor.“

Bečki list ocenjuje da makedonskoj nacionalno-konzervativnoj opoziciji u tom slučaju neće biti teško da vrbuje ljude da ne podrže sporazum u vezi sa imenom, zato što će moći da kažu kako se i pored odustajanja od simbola identiteta ništa ne menja. „To bi bio težak udarac za reformsku politiku na Balkanu“, kaže Biber i dodaje da bi time „Francuska postala nova Grčka za Makedoniju.“

Standard podseća i na to da je Makedonija od 2005. godine kandidat za članstvo, ali da je na putu ka EU do sada blokirala Grčka, te da bi u slučaju da Francuska uloži veto ona i dalje bila sprečena da pristupi EU i NATO. „Vlada predsednika Emanuela Makrona do evropskih izbora 2019. godine kategorički odbija sve korake ka daljem proširenju. To ima veze s tim što se liberalno nastrojeni šef države boji jačanja uticaja neliberalnih istočnoevropskih zemalja, kao što su zemlje Višegradska grupe. Makron želi da u važnim zemljama EU na vlasti ostanu proevropske stranke i zato traži da se ne odobre dalji pregovori o proširenju. Pored toga, u mnogim zemljama EU još nisu shvatili da je politika proširenja na Balkanu povezana sa strogim uslovima. Mnogi reformski koraci, poput obimne demokratizacije u Makedoniji ili reforme pravosuđa u Albaniji, pritom se uopšte ne uzimaju u obzir. U pitanju je sveukupna politika uslovljavanja EU i proširenje samo po sebi.“

Stručnjak za jugoistočnu Evropu Tobias Flesenkemper sa Evropskog instituta CIFE iz Nice za bečki Standard ocenjuje: „Evropski savet ima obavezu da se pridržava kriterijuma koje je postavio i time da prikladno podrži napredak koji je ostvaren u zemljama. Ako to ne učini, trajno šteti verodostojnosti svoje politike. Ukoliko se ove sedmice ne pošalje signal da su se napori isplatili, uništava se proces proširenja“.