Francuska u krizi, Marin Le Pen u dilemi: Da li da pokvari stvari ili da se ponaša lepo?

Politička kriza koja je zahvatila Francusku stavila je i to u fokus. U jednom brutalnom potezu prošle nedelje postala je Le Penova, glavni remetilac, koji je povukao vladu desnog centra i gurnuo zemlju bliže ivici haosa i finansijskih previranja, piše Politico.

Sada, kada se prašina slegne, Le Pen mora da shvati da li je to bio vredan rizik ili je time poništila godine mukotrpnog rada koji je imao za cilj sebe načini izborom. I, nakon što je „digla u vazduh“ jednu vladu, da li će se vratiti u red i podržati sledećeg premijera predsednika Emanuela Makrona, koji bi mogao da bude imenovan danas, ili će nastaviti da viče sa strane?

Odlukom da ne podrži premijera Mišela Barnijea i njegovu vladu desnog centra oko strogog budžeta čiji je cilj smanjenje ogromnog francuskog deficita, Le Pen je zadovoljila svoju tradicionalnu bazu.

Ali taj potez izazvao je neslaganje u njenoj krajnje desničarskoj stranci Nacionalni skup, koji je jedan od tri velika bloka u fragmentiranom francuskom parlamentu.

„Zvaničnici Nacionalnog skupa bili su veoma podeljeni oko toga da li bi trebalo da glasaju za rušenje vlade“, rekao je bivši zvaničnik krajnje desnice, pod uslovom anonimnosti. „Oni se plaše da će se vratiti na marginalnu stranku“.

Da bi Le Penova postala predsednica, „potrebni su joj penzioneri, ljudi koji vole stabilnost a sada su verovatno izgubljeni“, rekao je on.

To je nešto za šta su se njeni protivnici već uhvatili, radosno govoreći kako se Le Pen vratila kao nepromišljena i destruktivna sila zbog koje je osvojila rekordan broj poslanika, ali je izgubila takmičenje za predsednicu tri puta od 2012.

Imajući na umu kako bi Le Penova lako mogla da izgubi sredinu, Makron je kritikovao njenu stranku zbog pridruživanja krajnjoj levici u „antirepublikanskom frontu“. Prema jednom francuskom poslaniku, njena partija je jednostavno „proizvela haos“.

To je iznenadni i dramatični zaokret za Le Pen. Godinama je pokušavala da neguje razumniji imidž, namećući strogu disciplinu partijskim zvaničnicima i zauzimajući stav nulte tolerancije prema rasizmu i antisemitizmu.

Ali ona ostaje nepokolebljiva. „Ne kockam se, ne igram u kazinu donosim političke odluke“, rekla je u intervjuu u sredu. „Suočili smo se sa neodgovornim budžetom i trudili smo se da budemo odgovorni“.

Za sada, ona drži svoje opcije otvorene, smanjujući pritisak uveravanjima da će glasati za hitan budžet – ali i dalje upozoravajući da bi mogla ponovo da glasa za rušenje sledeće vlade.

Ali to je možda lakši deo. Biće trenutaka kada će morati da donese odlučnije odluke, kao što je da li podržava budžet sledeće vlade za 2025. i, možda, zakon o imigraciji.

Pritisak birača

Predsednički izbori 2027. na kojima Makron ne može ponovo da se kandiduje i dalje su čvrsto na nišanu Le Penove.

Prošlonedeljna odluka bila je proračunat izbor koji je uzdrmao njen imidž kao sile protiv establišmenta u Francuskoj, ali ona koja njene napore da proširi svoju privlačnost stavlja na zadnju stranu.

„Mislim da je to bila teška odluka za nju, što se kosi sa njenom strategijom da Nacionalni skup učini mejnstrimom“, rekao je anketar Opinion Way Bruno Žanbart. „Ali pritisak birača je postajao prejak“.

„Njoj je bilo važnije da obezbedi svoje ključne birače nego da uhvati nove u vreme kada se još nije pojavio umerenocentristički predsednički kandidat za 2027“, nastavio je on.

U izvesnom smislu, Le Pen se primamljivo približila ugledu za kojim je oduvek žudela.

Barnije, učtivi, konzervativni stariji državnik koga je Makron postavio za premijera u septembru, opirao se da Le Penovu žigoše kao krajnju desnicu, grdio je ministre što su je kritikovali i priznao njen uticaj na rasprave o budžetu.

Ali na kraju je odlučila da bi ples sa Barnijeom bio poljubac smrti.

„Strategija da se normalizuje ima svoje granice“, rekla je jedan izvor Politico koji dobro poznaje Nacionalni skup.

„Opasnost za Marin Le Pen je bila da će biti označena kao ‘političarka kao i svaka druga'“, rekao je on, „ako bude previše konstruktivna“.

Le Penova je izabrala „najmanje samoubilačku“ opciju, kaže Silven Krepon, akademik i specijalista krajnje desnice.

„Da Nacionalni skup nije glasao za rušenje vlade, postao bi stranka pod vladinom palicom, a oni bi izgubili svoje biračko telo koje mrzi Makrona“, rekao je on.

Jedan od njihovih poslanika, Filip Balard, rekao je da je „uveren“ da će ti razgovori imati suprotan efekat na glavne stranke i učvrstiti reputaciju Nacionalnog skupa kao opozicione snage broj 1 u Francuskoj.

„Pojavljuje se stari pakt levo-desno, ali oni nikada neće uspeti da se dogovore oko bilo čega, bilo da su porezi ili bezbednost sve to ide u našu korist“, rekao je on.

Loša strana, barem za sada, je to što su izgubili uticaj.

Kontrola štete

Zvaničnici Nacionalnog skupa već pokušavaju da pridobiju više mejnstrim birača, tvrdeći da je biračko telo razumelo i podržalo njihov potez za rušenje vlade.

U satima nakon glasanja, Le Pen je svečano opisala Barnijeov pad „nije pobeda“. Zastupnici krajnje desnice uglavnom su izbegavali likovanje i obećali su da će pomoći da se spreči zatvaranje Francuske u američkom stilu.

Krajnja desnica mora stalno da „uverava“, rekao je parlamentarni savetnik Nacionalnog skupa. „Postoje analitičari koji su sledili liniju vlade u želji da uplaše ljude“.

Ali nepopustljivost Le Pen takođe ju je učinila ranjivom na još jednu liniju napada – da je izazvala krizu da bi spasila svoju kožu.

Njoj se, ipak, sudi za proneveru fondova EU, a tužioci su tražili da joj sudije zabrane da se kandiduje za javnu funkciju. Presuda je u martu, Le Pen rizikuje da izgubi sve.

Sa ostalim opozicionim partijama, kao što su Socijalistička partija, Zeleni, konzervativni Republikanci i centristi, koji sada pregovaraju o mogućem vladinom paktu sa Makronom, zvaničnici Nacionalnog skupa imaju hrabro lice iako nisu u šatoru.

Prema konzervativnom poslaniku Pjeru-Anriju Dimonu, koji je podržao Barnijeovu vladu, Le Penova je odlučila da sruši vladu sada, jer će kasnije biti teže izvesti obračun sa Makronom, kada možda neće moći da se kandiduje za funkciju.

Neki su čak optužili Le Pen da pokušava da ubrza institucionalnu krizu u pokušaju da primora Makrona da se povuče i ubrza predsedničke izbore.

„Pomoglo bi joj da predsednički izbori budu odloženi“, rekao je Krepon. „Ali mislim da niko u redovima Nacionalnog skupa ne misli da će Emanuel Makron podneti ostavku u narednim mesecima.

Uprkos koketiranju sa haosom poslednjih nedelja, Le Pen se držala svojih crvenih linija. Za razliku od ekstremno levičara Žan-Lika Melanšona, ona je odbila da pozove Makrona da se povuče, iako bi je to moglo spasiti od političkog zaborava.

„Ona ne želi da bude viđena kao pučista, to je vrlo jasno“, rekao je konzervativni zvaničnik.