Francuska ima novu vladu i već se najavljuje njen pad: Hoće li Fransoa Bajru uspeti?

Ali praznični duh neće dugo trajati, piše Politico.

U stvari, sa Francuskom koja je politički paralizovana, a krajnja desnica i levica jednako sposobne da se ujedine kako bi izglasali njegovu smenu sa funkcije kao što su to učinili i ranije ovog meseca, novi tim izgleda jednako krhko.

To predstavlja ogromne probleme za predsednika Emanuela Makrona, koji je na funkciji do 2027. ali je sve nepopularniji.

To je, takođe, zabrinutost za Evropsku uniju, čija je druga najveća ekonomija ona koja je tradicionalno pokretala blok napred u virtuelnom zastoju.

Glavna poteškoća je u tome što Bajruova vlada, koju je najavio u ponedeljak, mnogo liči na onu njegovog prethodnika, Mišela Barnijea.

Ima uglavnom centrističke i konzervativne zakonodavce u ključnim ulogama, iako zbir njegovih suprotstavljenih snaga krajnje desnice Marin Le Pen i levičarskog saveza pod nazivom Novi narodni front čine većinu u parlamentu.

Barnijeova administracija izgubila je glasanje o nepoverenju manje od tri meseca nakon što je imenovana.

Na osnovu prvih reakcija opozicionih lidera, nema garancije da će nova vlada Francuske potrajati.

Olivije For, lider Socijalističke partije levog centra, opisao je novu vladu kao „provokaciju“, sa „tvrdom desnicom na vlasti pod budnim okom ekstremne desnice“.

Predsednik krajnje desničarskog Nacionalnog skupa Džordan Bardela nazvao je novu vladu smešnom, rekavši da je Bajru „sastavio koaliciju neuspeha“.

Finansijska oluja

Bajruova misija neće biti laka. Na kraju krajeva, od Barnijeove smene, politička situacija se nije promenila.

Prvo, tu je gorko podeljeno stanje francuske političke scene. Makronova ishitrena odluka da raspiše vanredne izbore letos dovela je do obešenog parlamenta (gde niko nema većinu) sastavljenog od tri skoro jednaka bloka koji se suprotstavljaju jedan drugom što je onemogućilo stvaranje većine.

Zatim postoji potreba da se usvoji dugo zakasneli budžet za 2025. uprkos ovoj fragmentaciji.

Francuska je pod pritiskom da smanji svoj ogroman deficit – razliku između toga koliko vlada troši i koliko su prihodi – koji je ove godine dostigao 6,2 odsto BDP-a zemlje, dvostruko više od nivoa dozvoljenog pravilima EU.

Za ulogu ministra ekonomije i finansija Bajru je odabrao bankara Erika Lombarda, koji je radio za BNP Paribas i rukovodio osiguravajućim gigantom Generali pre nego što je nominovan da vodi moćnu Caisse des dépôts et consignations, investicionu granu francuske države.

Radiće sa ministarkom Ameli de Monšalin, iz Makronovog tabora, koja će posebno biti zadužena za budžet.

Barnijeov pad je takođe značio odbacivanje njegovog budžeta za 2025, ostavljajući Francusku bez zakona o budžetu samo nekoliko dana pre isteka roka krajem godine.

Odlazeća vlada usvojila je zaustavni budžet, koji efektivno prenosi budžet za 2024. do 2025. kako bi se sprečilo zatvaranje u američkom stilu u januaru, ali ne čini ništa da smanji francuski deficit.

Pritisak da Bajru obuzda francuski deficit dolazi od finansijskih tržišta i Evropske komisije.

Francuska je pod takozvanom procedurom prekomernog deficita u Briselu zbog prevelike potrošnje prošle godine.

Barnijeovi planovi da uštedi 60 milijardi evra godišnje putem povećanja poreza i smanjenja potrošnje uverili su Komisiju, ali su izazvali kritike opozicionih partija i doveli do pada njegove vlade.

Bajru je obećao da će održati glasanje o novom budžetu do sredine februara. Da bi to uradio, moraće da pronađe način da smanji francuski deficit, a da ne izazove gnev opozicionih partija.

Finansijska tržišta su uticala na politički nered u Francuskoj. Ranije ovog meseca, nekoliko sati nakon Bajruovog imenovanja, agencija za kreditni rejting Moodi’s snizila je kreditni rejting Francuske, navodeći „političku fragmentaciju“ i predviđajući da će francuski deficit nastaviti da raste sledeće godine umesto da pada kako je obećao Barnije.

Prvi test

Bajruov prvi veliki test uslediće 14. januara, kada će održati svoj inauguracioni politički govor u Narodnoj skupštini.

Iako se od francuskih premijera ne zahteva da traže glasanje o poverenju, levičarski pokret Nepokorna Francuska obećao je da će podneti zahtev za izglasavanje nepoverenja ako Bajru to ne učini.

Za takav predlog bila bi potrebna podrška i Socijalističke partije levog centra i Nacionalnog skupa da bi prošao.

Socijalisti su u početku nagovestili spremnost na saradnju radi stabilnosti, ali su od tada kritikovali Bajrua zbog odbijanja kompromisa u vezi sa ključnim zahtevima, kao što je obustavljanje prošlogodišnje nepopularne penzione reforme koja je podigla starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine.

Nacionalni skup je nagovestio da neće odmah nastojati da sruši vladu, radije će sačekati debatu o budžetu.

Međutim, stranka Le Penove je dala slična obećanja Barnijeu pre nego što se na kraju okrenula protiv njega, čak i nakon što je obezbedila ustupke.

Bajru možda i dalje ima opcije. On se dugo zalagao za proporcionalnu zastupljenost, reformu koju podržavaju i Nacionalni skup i levica.

Njegova stranka, MoDem, takođe je pokazala otvorenost za vanredne poreze na velike korporacije, što je popularni zahtev opozicije.

Od kada je 13. decembra imenovan za premijer česšće je bilo pogrešnih koraka i kontroverzi, umesto izgradnje koalicije. Anketa Ifop-a objavljena u nedelju pokazuje da je on najnepopularniji premijer u ovoj fazi, dajući opoziciji malo razloga da ga podrži.