Francuska odbija „lekcije“ iz Italije

Zbog zabrane italijanske vlade da pristane, nakon čega su ga vlasti sa Malte takođe odbile i uputile nazad u Italiju, Lajflajn je, sa preko 230 migranata, ostao zaglavljen u međunarodnim vodama. To je već drugi put da je neki spasilački brod sa migrantima doživeo istu sudbinu u poslednjih nekoliko sedmica, što odražava duboke unutarevropske podele po pitanju prihvatanja izbeglica i ekonomskih migranata. Ministar unutrašnjih poslova i zamenik premijera Italije Mateo Salvini je pretprošle nedelje odbio da dozvoli humanitarnom brodu sa više od 600 afričkih migranata da pristane u italijansku luku. Brod je na kraju prihvatila Španija pošto je nedelju dana sa migrantima proveo na moru. Osim toga, evropski lideri na hitnom sastanku održanom u nedelju nisu uspeli da pronađu rešenje za migrantsku krizu, što je oslabilo jedinstvo Evropske unije i preti da uzdrma nemačku koalicionu vladu, ali i da ugrozi evropsku politiku slobodnog putovanja u šengenskoj zoni.

Pred samit u nedelju, vlada u Rimu je optužila francuskog predsednika Emanuela Makrona da je „arogantan“, a Salvini je od njega zatražio da pokaže malo „velikodušnosti“ u svojoj imigracionoj politici.

„Francusku velikodušnost niko ne može da dovede u pitanje i nije na Salviniju koji zatvara svoje luke (za migrante) da Francuskoj drži lekcije“, izjavila je Loazo za televiziju Frans 2.

Ona je rekla da Evropa mora više da učini da bi pomogla zemljama članicama EU kao što su Italija i Grčka, u kojima većina migranata koji beže od rata, proganjanja i siromaštva uglavnom iz Afrike i sa Bliskog istoka, po prvi put stupi na evropsko tlo. Ali, naglasila je Loazo, međunarodni zakon je veoma jasan po pitanju gde je brod Lajflajn trebalo da bude primljen.

„Po zakonu se pristaje u najbližu luku. A najbliža luka je u južnoj Italiji. To možda ne odgovara svima, ali takav je međunarodni zakon“, rekla je Natali Loazo. NJeni komentari pokazuju do kog su stepena odnosi francuske i italijanske vlade postali zategnuti zbog imigracije. Ponavljajući Makronovu izjavu tokom vikenda, Loazo je rekla da Evropa sada nije suočena sa toliko velikom migrantskom krizom kolika je bila 2015. i da su današnja previranja rezultat političkog usmerenja. „Postoji kriza u politici zbog toga što evropski populisti, članovi koalicionih vlada ili lideri vlada, koriste imigraciju da bi Evropskoj uniji otežali život, zato što oni mrze EU“, rekla je Loazo.

Na samitu zakazanom za 28. i 29. jun, očekuje se da će evropski lideri podržati dalje pooštravanje kada je u pitanju prelazak spoljnih granica EU i da će dati više novca stranim zemljama kako bi sprečili ljude da doplovljavaju u Evropu, ali čini se da još uvek ne postoje znaci da će se doći do sporazuma o tome kako da se „podeli teret“ migranata.