Francuska preuzela šestomesečno predsedavanje EU

Na agendi Pariza biće i Zapadni Balkan, a francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da EU treba više politički i ekonomski da se angažuje u regionu.

„Mi danas imamo posebnu odgovornost prema Zapadnom Balkanu, mi tu treba da vodimo politiku ponovnog angažovanja ali takođe investicija da bi podržali ekonomsku integraciju tog regiona… i takođe da bi se borili protiv mešanja, manipulacija od strane više regionalnih sila koje nastoje preko Balkana da destabilizuju Evropu“, rekao je Makron izlažući prioritete francuskog predsedavanja 9. decembra u Jelisejskoj palati.

Makron je apelovao na to da se „razjasni evropska perspektiva“ zemalja Zapadnog Balkana blokiranih godinama u predvorju EU, dodajući da se ne sme dozvoliti da Zapadni Balkan ostane u situaciji u kojoj je danas.

Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar takođe je rekao da će Zapadni Balkan biti jedan od dva geografska prioriteta francuskog predsedavanja Savetu EU.

„Zagovaraćemo snažnije ulaganje EU u ovaj region radi promovisanja ekonomskih integracija, stabilnosti i vladavine prava koja treba da bude u samom središtu svih reformi u celom regionu“, rekao je francuski ambasador.

Francuska će na kraju predsedavanja, u junu, organizovati konferenciju o Zapadnom Balkanu.

„Konferencija o Zapadnom Balkanu treba da dokaže ulogu koju Francuska pridaje regionu i njegovoj EU perspektivi“, izjavila je francuska ambasadorka u Sloveniji Florens Ferari za slovenačku agenciju STA.

Pariz je, prema njenim rečima, svestan da su bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu od ključne važnosti za Evropu i podržava njegov put ka članstvu u Evropskoj uniji.

Moto francuskog predsedavanja biće „Oporavak, snaga, pripadnost“.

Cilj Francuske je oporavak od pandemije i jačanje ekonomije uz podršku ekološkoj i digitalnoj transformaciji, a „snaga“ iskazuje želju za jačanje strateške autonomije i promovisanje evropskih vrednosti i interesa.

Poslednja reč ukazuje na ideju jačanja evropskog identiteta i razvoja zajedničke evropske vizije, kroz kuluturu, zajedničke vrednosti i istoriju.

Makron je rekao da želi da izgradi „Evropu snažnu u svetu, potpuno suverenu, sa slobodom izbora, koja će biti gospodar svoje sudbine“.

Francusko predsedništvo će raditi na promovisanju evropskog modela rasta, koji će dozvoliti bloku od 27 zemalja da generiše bogatstvo i radna mesta a da istovremeno očuva visoke socijalne i klimatske standarde.

Makron je kazao da je potrebna reforma šengenske zone kako bi Evropa mogla da zaštiti svoje granice u migrantskih krizama.

Založio se i za „snažniju i efikasniju evropsku odbranu“ koja bi doprinosila transatlantskoj i globalnoj bezbednosti i bila komplementarna sa NATO.

Tokom francuskog predsedavanja bi trebalo da bude usvojen novi „strateški kompas EU“, zajednička analiza pretnji i evropski mehanizam rešavanja kriza.

Makron je u debati u Evropskom komitetu regiona početkom decembra rekao da će jedan od vodećih izazova francuskog predsedavanja biti odbrana demokratije i vladavine prava, ocenivši da se evropske vrednosti trenutno „osporavaju u nekoliko članica EU“.

Posebno je istakao zaštitu od lažnih informacija i sajber pretnji koje koriste neprijatelji Evrope i liberalne demokratije, a obećao je i „snažne inicijative“ za slobodu medija u 2022.

Francuski predsednik je rekao da, s obzirom na te pretnje, „moramo delovati kako bismo branili naše novinare“ i bolje regulisali finansiranje političkih partija i onlajn političko oglašavanje.

Jedan od prioriteta novog trojnog predsedništva EU, koje pored Francuske čine naredne predsedavajuće Češka i Švedska, biće zaštita građana i sloboda, s fokusom na poštovanje evropskih vrednosti i jačanje šengenske zone i zajedničke politike o azilu i migracijama.

Takođe će promovisati novi model rasta i investicija, zasnovan na održivom zelenom rastu i jačanju industrijskog i digitalnog suvereniteta EU.

Na vrhu agende biće i globalna Evropa koja promoviše multilateralizam i obnovljena međunarodna partnerstva.