Predsednik Francuske Emanuel Makron imenovao je konzervativca Mišela Barnijea za novog premijera – što je izazvalo bes mnogih Francuza koji su u subotu izašli na ulice. Uz poziv na proteste bila je i najava štrajkova.
U Francuskojsu stotine hiljada ljudi izašle na ulice da protestuju protiv imenovanja konzervativnog političara Mišela Barnijea za premijera. Bes demonstranata je bio otvoreno usmeren i protiv predsednika Emanuela Makrona, uz sve glasnije zahteve za njegovom ostavkom. Demonstranti ga optužuju da ne poštuje rezultate parlamentarnih izbora.
U Parizu, ali i u mnogim drugim gradovima poput Nanta, Nice ili Marselja, ljudi su protestovali na ulicama. Organizatori navode da je oko 300.000 ljudi demonstriralo širom Francuske, od toga 160.000 u Parizu. Policija, međutim, tvrdi da je u Parizu bilo 26.000 demonstranata.
Barnijeova partija je tek peta po snazi
Prema anketi koju je u petak objavio institut Elabe, 74 procenta Francuza smatra da Makron imenovanjem Barnijea ne poštuje rezultate izbora održanih pre oko dva meseca.
Nakon jačanja desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) na izborima za Evropski parlament, Makron je raspisao nove izbore. Njegova sopstvena stranka Okupljanje izgubila je većinu u parlamentu.
Najveći broj mandata ima Novi narodni front (NNF). Međutim, Makron je odbio da im poveri formiranje vlade, jer druge partije ne žele da sarađuju sa tom levom koalicijom.
Barnijeova desno-centristička stranka Republikanci, sa manje od 50 poslanika predstavlja tek petu po snazi frakciju u parlamentu.
Francuskoj preti talas štrajkova
Nakon imenovanja 73-godišnjeg Barnijea (5.09.2024), koji je bio glavni pregovarač EU za Bregzit, sindikati, studentske organizacije i pre svega levo orijentisane partije pozvale su na masovne demonstracije. Francuskoj preti talas štrajkova 1. oktobra, što je najavljeno već uz pozive na subotnje proteste.
Francuski ustav daje predsedniku pravo da imenuje premijera po svom izboru. Međutim, ta osoba mora biti u stanju da opstane i posle glasanja opozicije o nepoverenju. Levica (NNF) i desnica (RN) zajedno imaju većinu i, u slučaju saradnje, mogli bi da smene premijera.
Oba bloka su oštro kritikovala nekoliko Makronovih nepopularnih reformi, posebno povećanje starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine. Barnije je najavio da će podržati tu reformu.
Bardela: Barnije je pod prismotrom
RN se u ovoj situaciji pojavljuje kao odlučujući faktor, jer je partija obećala da se pod određenim uslovima neće pridružiti glasanju o nepoverenju Barnijeu.
Lider RN Žordan Bardela izjavio je za televiziju BFM da je Barnije premijer pod prismotrom. „Bez nas nema ništa.”
Barnije je u prvom intervjuu nakon imenovanja izjavio da želi da ujedini podeljeni parlament, kao i da zauzme oštriji kurs u politici imigracije.
Sa svojih 73 godine, Barnije je najstariji premijer u istoriji Pete Francuske Republike i naslednik liberalnog Gabrijela Atala, koji je sa 34 godine bio najmlađi na toj funkciji, prenosi DW.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.