Francuska smanjuje snage u Sahelu usred pogoršanja situacije

Francuska je držala svoje najveće snage u inostranstvu u Čadu, Maliju, Burkini Faso i Nigeru otkako je Makronov prethodnik Fransoa Oland (Francois Hollande) pre osam godina pokrenuo operaciju da spreči da Mali padne pod kontrolu džihadista.

Pariz je tvrdio da borbom protiv ekstremista povezanih s terorističkim organizacijama Al Kaida i „Islamska država“, kao i drugih ekstremističkih grupa, njena Operacija Barhan pomaže stanovnicima regiona na zapadu Afrike, ali i štiti Evropu od terorizma i porasta broja izbeglica koje beže od nestabilnosti u svojim zemljama, ukazuje Fajnenšel tajms (The Financial Times).

Ipak, iako su francuske snage prvobitno porazile džihadiste u Maliju, ubistva i nasilje nastavili su da se šire Sahelom, od severnog do centralnog Malija i preko granica u Niger i Burkinu Faso, ističe britanski list, dodajući da su ekstremističke grupe iskoristile dugotrajne tenzije među zajednicama i popunile prazninu odsustva vladinih snaga širom regiona.

Makron je, podvlači Fajnenšel tajms, zaključio poput predsednika SAD Džozefa Bajdena (Joseph Biden) koji povlači američke trupe iz Avganistana, da se takvom angažovanju ne nazire kraj kada vlade dotičnih zemalja nisu u stanju da upravljaju nad svojim teritorijama ili čak ni da ih zadrže.

Kao što su SAD uspešno oterale talibane s vlasti u Avganistanu 2001. samo da bi posle početnog vojnog uspeha usledila pobuna, tako ni, ocenjuje list, Francuska nije mogla da nadogradi svoju početnu pobedu u Maliju 2013. godine da bi nametnula dugoročni mir ili ojačala vlade u Sahelu.

Dok Francuska planira smanjenje svojih trupa u Sahelu, raste pretnja džihadista kako se ekstremističke grupe bore da preuzmu kontrolu nad teritorijama na ogromnom prostoru južno od Sahare, ističe Asošiejtid pres.

Najava o smanjenju broja francuskih vojnika usledila je posle godina kritika da je francuska vojna operacija prosto novo ponavljanje kolonijalne vladavine, ali do promene dolazi i usred pogoršanja političke i bezbednosne krize u regionu, ukazuje AP, podsećajući da se u Maliju u maju dogodio drugi puč u devet meseci.

Takodje je došlo do skoka u ekstremističkim napadima u Burkini Faso i Nigeru, što je izazvalo zabrinutost da će smanjenje francuskih snaga stvoriti bezbednosnu prazninu u Sahelu koju će brzo popuniti džihadisti.

Makron je u petak rekao da će Francuska uskoro početi da preoblikuje svoje vojno prisustvo u Sahelu, gde je bila na prvoj liniji borbe protiv islamističkih ekstremista.

Poslednjih meseci Francuska je imala neke uspehe protiv ekstremista u Sahelu, ali je s izuzetno krhkom situacijom bez vidljivog kraja misije i političkih previranja, posebno u Maliju, Pariz sve više frustriran, ukazuje Rojters.

Francuska će prvo premestiti svoje trupe dalje na jug da bi suzbila pretnje ekstremista u obalskim državama, a zatim će kasnije početi da smanjuje njihovo prisustvo na približno polovinu sadašnjeg nivoa od oko 5.100 vojnika, rekao je Makron, mada nije izneo vremenski okvir.

Nova politička previranja naročito u Maliju i Čadu, gde su na vlasti vojne hunte, postavljaju dodatna pitanja da li lokalne vlade mogu da se izbore s pretnjom islamističkih militanata, ukazuje Frans pres.

Dok je Makron rekao da je privremeni lider Čada Mahamat Idris Debi Itno ove nedelje pružio uveravanja u demokratsku tranziciju posle ubistva Debijevog oca u aprilu, u slučaju Malija ima više „nepoverenja“, ukazuje AFP.

Francuska je suspendovala vojnu saradnju s Malijem u junu posle drugog puča u devet meseci, pošto je vojni moćnik Asimi Goita zatvorio, a potom i zbacio s vlasti privremene civilne lidere zemlje.

Dok ekstremisti povezani s Al Kaidom i „Islamskom državom“ jačaju u Sahelu koji je postao prva linija fronta u ratu protiv islamističkog ekstremizma, ali i glavni tranzitni put za droge, oružje i džihadiste, raspoloženje se menja i u Francuskoj i u tom regionu, ocenjuje BBC.

Najava Pariza o smanjenje trupa u Sahelu usledila je posle suspenzije zajedničkih vojnih operacija s vojskom Malija nakon drugog puča u toj zemlji, ali, ističe britanski javni servis, nije samo to u pitanju.

U Francuskoj je Makron već u kampanji za izbore 2022. godine i francusko javno mnjenje je sve više podozrivo po pitanje misije u Sahelu.

S druge strane, smrt lidera Čada Idrisa Debija promenila je situaciju u Sahelu, dok u Maliju postoji snažno protivljenje francuskom prisustvu.

Mali je bio taj koji je 2013. pozvao Francusku u pomoć, ali se Francuska sada našla na udaru kritika zbog osude državnog udara u Maliju, dok je podržala to što je vojska Čada postavila sina Idrisa Debija za novog lidera, što su opozicione stranke u toj zemlji nazvale „institucionalnim pučem“.

Dotle, dodaje BBC, Makron kaže da ne može prihvatiti što je Mali odlučio da krene u dijalog s istim džihadističkim grupama protiv kojih se bore francuske snage u toj zemlji.