Francuska u političkoj krizi: Poziv na masovni protest protiv Makrona 7. septembra, pregovori o vladi vraćeni na početak

Od održavanja izbora Francuska ima tehničku vladu a razgovori lidera stranaka sa predsednikom Emanuelom Makronom vođeni prethodnih dana nisu urodili plodom.

Francuski socijalisti i Zeleni neće učestvovati u daljim razgovorima s predsednikom Makronom o pronalaženju izlaza iz političkog ćorsokaka u zemlji, saopštili su u utorak njihovi lideri, pozivajući svoje pristalice da umesto toga održe mirne proteste, preneo je Rojters.

Makron je u ponedeljak zalupio vrata potencijalnoj levičarskoj vladi prevođenu levičarskim Novim narodnim frontom (NFP), koji je na izborima u julu osvojio najviše mandata u skupštini, rekavši da će je većina poslanika iz drugih tabora odmah ukloniti sa vlasti.

„Francuskoj je potrebna institucionalna stabilnost, a levica nije u stanju da obezbedi podršku u parlamentu“, kaže Makron.

Podsetimo, nijedna stranka nije obezbedila većinu na parlamentarnim izborima 7. jula.

Levičarski savez Novi narodni front (koalicija koju čine Nepokorena Francuska (LFI), Socijalistička partija, Zeleni i Komunisti) izbio je na vrh, ali nije uspeo da osvoji 289 mandata u Narodnoj skupštini Francuske od 577 mesta potrebnih za većinu.

Centristička grupa predsednika Makronom “ Zajedno“ je osvojila drugo mesto, a krajnje desničarski Nacionalni skup treće.

„Moja odgovornost je da zemlja ne bude blokirana ili oslabljena“.

„Socijalistička partija, Zeleni i Komunisti dosad nisu dali predloge saradnje sa drugim političkim snagama. Na njima je da sada to učine“, smatra francuski predsednik.

On nije spomenuo pokret Nepokorena Francuska (LFI), opciju krajnje levice koja je jedan od glavnih činilaca NFP-a.

Šta kažu lideri stranaka?

Suočen sa ‘obešenim’ parlamentom (situacija kada niko nema većinu) u kojem su svaka od tri gotovo jednake grupe – levica, Makronov centristički blok i krajnje desničarski Nacionalni skup – isključili mogućnost formiranja koalicije, čini se da se proces fomiranja vlade vratio na početak.

„Ovi izbori se kradu od nas“, rekla je šefica stranke Zelenih Marin Tondelier.

„Nećemo nastaviti ove lažne konsultacije sa predsednikom koji ionako ne sluša i opsednut je da zadrži kontrolu. On ne traži rešenje, on pokušava da ga opstruiše“, rekla je Tondelier.

Predsednik Socijalističke partije Olivije For rekao je da se neće upuštati u ono što je nazvao „parodijom demokratije“ sada kada su izgledi za vladu koju predvode levičari isključeni.

LFI, tvrdolevičarska partija u okviru levičarskog saveza Novi narodni front (NFP) koja je osvojila najviše mesta na vanrednim parlamentarnim izborima pozvala je na masovni protest protiv Makrona 7. septembra.

Lideri NFP-a su više puta tvrdili da bi sledeći premijer Francuske trebalo da dođe iz njihovih redova, ali Makron je ignorisao njihove tvrdnje.

Ko je bio predlog za potencijalnog premijera?

Oni su još 24.jula predložili direktorku finansija i javnih nabavki Pariza Lusi Kastet za premijerku Francuske ali je Makron odbio taj predlog.

Prethodno je odustao da kandidati za premijersku funkciju budu lider Nepokorene Francuske Žan Lik Melanšon i liderka Ponovnog ujedinjenja (Reunion) Iget Belo.

Makron smatra da ravnoteža snaga više leži u centru ili desnom centru.

On je odbio da komentariše da li će novi premijer biti neko iz pobedničke levičarske koalicije, a Melanšon ga je optužio da odbija da prizna rezultate izbora.

„Predsednik odbija da prizna rezultate izbora i želi da nas nasilno natera da prihvatimo njegov novi Republikanski front i da odustanemo od našeg programa kako bismo sklopili savez sa njim.

To nije opcija. Poštujte glasove Francuza. Makron mora da se podredi ili da podnese ostavku“, kazao je Melanšon.

Nema roka za formiranje vlade

Premijera imenuje predsednik Republike, koji teoretski može slobodno izabrati koga želi za to mesto.

Predsednik, međutim, nema zakonsku obavezu da izabere kandidata iz najveće poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, niti ima rok za imenovanje novog predsednika vlade.

U praksi, s obzirom na to da Narodna skupština ima moć prisiljavanja na ostavku kabineta usvajanjem predloga za izglasavanje nepoverenja, izbor premijera mora odražavati volju većine u Skupštini.

Na primer, odmah nakon parlamentarnih izbora 1986. predsednik Fransoa Miteran morao je imenovati Žaka Širaka za premijera, iako je Širak bio član RPR-a ( Miting za Republiku) i stoga politički protivnik Miterana.

Uprkos činjenici da je Miteranova Socijalistička partija bila najveća stranka u Skupštini, ona nije imala apsolutnu većinu.

RPR je imao savez sa UDF-om, što im je dalo većinu. Takva situacija, kada je predsednik prisiljen da radi s premijerom koji je protivnik, naziva se kohabitacija.

Iako se premijeri obično biraju iz redova Nacionalne skupštine, predsednik je u retkim prilikama izabrao nekoga ko nije nosilac funkcije zbog njihovog iskustva u birokratiji ili stranim službama ili njihovog uspeha u poslovnom upravljanju.

Dominik de Vilpen, na primer, bio je premijer od 2005. do 2007. a da nikada nije bio na izabranoj funkciji.