Uoči glasanja o nepoverenju: Francuska vlada pred ambisom?

Ako ne dođe do iznenadnog obrta u poslednjem trenutku, vlada premijera Mišela Barnijea biće prva u Francuskoj u poslednjih više od 60 godina koja će biti oborena izglasavanjem nepoverenja, u vreme kada se zemlja bori sa ogromnim budžetskim deficitom.

To bi ostavilo prazninu u srcu Evropske unije u trenutku kada je Nemačka takođe oslabljena i u izbornom režimu i nekoliko nedelja pre nego što novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp ponovo uđe u Belu kuću.

Barnije je juče u televizijskom intervjuu rekao, preneo je Rojters, da i dalje veruje da bi njegova vlada mogla da preživi glasanje.

Glasanjem se rizikuje da „sve bude teže i ozbiljnije“, rekao je Barnije juče poslanicima, dodajući da je situacija u Francuskoj već „teška u budžetskom i finansijskom smislu“ i „veoma teška u ekonomskom i socijalnom smislu“, piše Gardijan.

U televizijskom intervjuu kasno juče Barnije je upozorio da u Francuskoj ima „mnogo tenzija“, ali je rekao da bi trebalo da ostane na funkciji da bi zemlja povratila političku stabilnost.

„Trenutak je ozbiljan. Teško je, ali ulozi nisu nemogući“, dodao je.

Šef ultradesničarskog Nacionalnog skupa (RN) Žordan Bardela potvrdio je danas da će njegova stranka zajedno sa levičarskim strankama glasati za svrgavanje Barnijea.

On je rekao da Barnijeov optimizam pokazuje da je vlada „potpuno van dodira sa onim što se dešava u zemlji“.
„Ova vlada je opasna za moju zemlju“, rekao je on za radio Frans inter. „Glasaćemo za nepoverenje.“

Barnijeov ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo je rekao da „ništa nije gotovo dok se ne održi glasanje, ali možemo da vidimo da idemo ka obaranju (vlade)“, rekao je on za SiNjuz, preneo je Rojters.

On je upozorio, piše Gardijan, da će ako vlada bude srušena, to „dovesti Francusku i Francuze u nepodnošljivu situaciju“. Oni koji podržavaju predlog o izglasavanju nepoverenja Vladi igraju „ruski rulet“ sa budućnošću, rekao je on.

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je osvojio drugi mandat 2022. godine, ubrzao je krizu raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora u junu.

Njegov predsednički mandat traje do sredine 2027. i Parlament ne može da ga smeni, ali RN i tvrda levica su već rekli da bi trebalo da podnese ostavku jer se suočava sa svojom najvećom krizom od nereda Žutih prsluka 2018-2019.

Od kada je Makron raspisao izbore, francuski CAC 40 (.FCHI) je pao za gotovo deset odsto i najveći je gubitnik među vodećim ekonomijama EU. Jedinstvena valuta je pala za gotovo četiri odsto.

Očekuje se da će se Makron, koji je u poseti Saudijskoj Arabiji, vratiti u Francusku zbog, kako su mediji naveli, „trenutka istine” koji predstavlja rizik da se „Francuska gurne u veliku političku i finansijsku nepoznanicu”.

Parlamentarna rasprava treba da počne u 16 ​​časova po lokalnom vremenu, a glasanje će uslediti otprilike tri sata kasnije. Kako podseća Gardijan, podneta su dva odvojena predloga za izglasavanje nepoverenja, jedan je podnela ultralevičarska, a druga ultradesničarska opozicija.

Francuska politička kriza, koja je nastajala u poslednja tri meseca, eksplodirala je u ponedeljak kada je Barnije rekao da će progurati komponentu socijalnog osiguranja u budžetu svoje krhke vlade za 2025. godinu bez glasanja u Parlamentu.

Ustavna mera koja mu to dozvoljava, poznata kao član 49.3, omogućava poslanicima da ospore potez Vlade putem glasanja o nepoverenju u roku od 48 sati. Ako glasanje bude uspešno, vlada pada.

„Blokiranje ovog budžeta je, nažalost, jedini način koji nam Ustav daje da zaštitimo francuski narod od opasnog, nepravednog i kaznenog budžeta“, rekla je juče Marina le Pen iz ultradesničarskog Nacionalnog skupa (RN), najveće pojedinačne stranke u Parlamentu.

Ako bude izglasano nepoverenje, Barnijeova administracija, koja je stupila na dužnost u septembru, biće prva u Francuskoj od 1962. koja će biti oborena na ovaj način. Njenim padom biće zadat značajan udarac Evropi nekoliko nedelja pre nego što se Donald Tramp vrati u Belu kuću, piše Gardijan.