Francuska vlada predstavila reformu penzija, odlazak u penziju sa 64 godine

Ta najavljena reforma nagoveštava i proteste u Francuskoj jer su gotovo svaki put kada je najavljeno pomeranje starosne granice za odlazak u penziju, u toj zemlji organizovane demonstracije.

„Predlažemo da oni koji mogu duže da rade tako i učine. Tako je u drugim evropskim zemljama“, rekla je francuska premijerka Eliazbet Born (Elisabeth Borne) i dodala da će taj prag odlaska u penziju biti postepen tako da će do 2030. godine starosna granica biti 64 godine.

Premijerka je rekla da je vlada svesna da će reforma penzija izazvati strahove i pitanja kod Francuza.

„Želimo da im odgovorimo i ubedimo ih“, rekla je Eliazbet Born koja brani „ambiciju pravde i napretka“ u vladi.

Liderka ekstremne desnice Marin Le Pen (Marine) odmah je reagovala smatrajući reformu kao nepravednu, dok je radikalna levica ocenila da je u pitanju „ozbiljno nazadovanje u društvu“.

Lider velikog sindikata CGT Filip Martinez (Philippe) izjavio je da se vraćaju ona ranija vremena, odnosno „posle posla, sledi groblje“.

Prema francuskom institutu za statistiku, četvrtina muškaraca iz najsiromašnijih društvenih krugova umire sa 62 godine.

Francuska je doživela niz velikih reformi penzija poslednjih 30 godina kako bi odgovorila na starenje stanovništva i pogoršanje finansijske situacije svojih fondova.

Premijerka je najavila i povećanje minimalne penzije za sve penzionere, sadašnje i buduće.

Francuska je jedna od evropskih zemalja u kojoj je zakonska starosna granica za odlazak u penziju najniža, a da penzijski sistemi nisu potpuno uporedivi. U Nemačkoj, Belgiji ili Španiji odlazak u penziju je sa 65 godina, a sa 67 u Danskoj.

To pomeranje starosne granice nije popularno u stanovništvu, jer se prema anketama, 68 odsto Francuza tome protivi.

Tekst reforme će prvo razmotriti ministri i sindikati 23. januara, ali su dva dana ranije planirani protesti na poziv levičarskih stranaka.

Nacrt reforme potom ide u parlament od 30. januara, a rasprava počinje 6. februara.