foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Predsednik Francuske Emanuel Makron završio je posetu Srbiji, osnažujući francusko-srpske odnose kroz niz strateških sporazuma o odbrani, energetici, infrastrukturi i tehnologiji.
Ovo je bila Makronova druga poseta Srbiji u poslednjih pet godina, ali i drugi sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ove godine. Sastali su se i u Parizu.
„Francuska vas voli kao što vi volite nju“ izjavio je Makron 2019. godine tokom svoje poslednje posete Beogradu.
Srbija i Francuska imaju istorijski dobre odnose, koji datiraju još iz srednjevekovnih bračnih saveza i solidarnosti tokom Prvog svetskog rata, piše novinska agencija bne Intellinews.
U poslednje vreme, Francuska je, takođe, jedna od država u Evropi koja je pokazala više razumevanja za stav Srbije o Kosovu, bivšoj srpskoj pokrajini koja je jednostrano proglasila nezavisnost 2008. godine.
Makron je kritikovao jednostrane poteze Prištine i odbijanje da uspostavi Zajednicu srpskih opština (ZSO) na severu, koji je naseljen Srbima.
Takođe, Francuska je nedavno blokirala glasanje u Savetu Evrope o članstvu Kosova.
Ekonomski odnosi Srbije i Francuske su, takođe, snažni, piše ovaj medij.
Trgovina između Francuske i Srbije beleži značajan rast, trostruko je veća u poslednjih šest godina. Francuske kompanije su ostvarile značajne investicije u Srbiji, koja prima preko 80 odsto francuskih investicija u regionu.
Među 100 francuskih kompanija koje posluju u Srbiji, najznačajnije su proizvođač guma Mišelin, konsultantska firma Egis koja radi na razvoju beogradskog metroa, i Vinsi, odgovoran za tekući razvoj beogradskog aerodroma Nikola Tesla.
Tokom posete, Makron je otkrio ploču kojom je obeleženo završetak radova na modernizaciji aerodroma.
Uz to je putovao u drugi po veličini grad u Srbiji, Novi Sad, gde je posetio Galeriju Matice srpske i održao govor na Forumu mladih i veštačke inteligencije.
Francuska i Srbija su tokom Makronove posete potpisale 12 sporazuma.
Među najznačajnijima je bio je sporazum o namerama između francuske elektroprivredne kompanije (Electricite de France; EDF) i Vlade Srbije o istraživanju razvoja civilnog nuklearnog energetskog programa.
Prema pisanju portala, ovaj potez predstavlja značajnu promenu za Srbiju, koja je istorijski bila protiv nuklearne energije nakon katastrofe u Černobilju 1989. godine.
Vučić sada naglašava važnost diverzifikacije izvora energije Srbije, pritom upozoravajući na potencijalne nestašice električne energije u narednoj deceniji.
Ipak, ono što je najviše privuklo pažnju medija je kupovina 12 borbenih aviona Rafal od francuske kompanije Dassault Aviation za 2,7 milijardi evra.
Ova kupovina, koja se dugo pripremala, predstavlja najveću vojnu nabavku Srbije od njenog odvajanja od Crne Gore 2006. godine.
Ovaj sporazum predstavlja potencijalni pomak od tradicionalnog oslanjanja Srbije na ruske odbrambene sisteme.
„Izbor Srbije za avione Rafal je jasan signal našeg dugoročnog savezništva,“ izjavio je Makron tokom konferencije za štampu.
Dok su mnogi ovo protumačili kao znak da se Beograd okreće ka Zapadu, drugi nisu tako sigurni. Pre samo nešto više od dve nedelje, zamenik premijera Srbije Aleksandar Vulin bio je u Moskvi na nizu sastanaka na visokom nivou.
Vulin je postao čest gost u Moskvi. Tokom posete 10. juna pohvalio je Rusiju kao „iskrenog prijatelja“ i zahvalio ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu na podršci Srbiji tokom spornog glasanja u Ujedinjenim nacijama o Srebrenici.
„Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije postala deo antiruske histerije i nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji“, izjavio je Vulin 12. avgusta, ističući jedinstvenu poziciju Srbije u Evropi.
U odgovoru, EU je pozvala Srbiju da preispita svoj blizak odnos sa Rusijom, navodeći da je održavanje takvih veza nespojivo sa vrednostima EU.
Ali dokle god Srbija ostaje zavisna od Rusije za snabdevanje gasom i za podršku u UN-u u vezi sa Kosovom, malo je verovatno da će Beograd promeniti svoj stav.
Nakon sporazuma o Rafalima, Vučić je potvrdio neutralni stav Srbije: „Znam da bi Makron voleo da uvedemo sankcije Rusiji … ali to nismo uradili, i nismo se postideli naše odluke.“
Balansiranje Srbije je postalo obeležje njene spoljne politike. Prodaja francuskih borbenih aviona verovatno neće to promeniti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
