Francuski izbori: šta je republikanski front – i da li će uspeti protiv Nacionalnog skupa?

Termini i praksa postoje u francuskoj politici decenijama. Ali šta je republikanski front, kada je raspoređen – i koliko dobro funkcioniše?

Šta je „republikanski front“?

Strategija može imati različite oblike, ali u francuskoj politici „republikanski front“ opisuje kombinovani napor nekoliko mejnstrim političkih partija i njihovih glasača da minimiziraju šanse krajnje desnice da pobedi na izborima.

U drugom krugu predsedničkih izbora, kao i na drugim izborima kada samo dva finalista dođu u drugi krug, stranke koje nisu ušle tražiće od svojih birača da podrže glavnog kandidata.

Birači su imali tendenciju – iako u sve manjem broju – da se povinuju.

Kada je krajnja desnica dobro plasirana u drugom krugu za koji su se kvalifikovala tri kandidata, što se može desiti na svim izborima osim predsedničkih, „republikanski front“ je konkretniji: trećeplasirani kandidati mogu da pristanu da se povuku kako ne bi rasipali glasove a u cilju borbe protiv RN.

Takvi sporazumi mogu biti lokalni ili nacionalni, i ponovo se oslanjaju na birače da ih nateraju da funkcionišu.

Bez obzira na njihove političke preferencije, oni su pozvani da „blokiraju“ pobedu krajnje desnice glasanjem za bilo kog kandidata koji ostane protiv stranke krajnje desnice.

Republikanski front je tako nazvan jer se RN smatra „antirepublikanskim“, na osnovu toga što su njeni prvi francuski planovi za „nacionalnu preferenciju“ u poslovima i beneficijama, kao i neki od njenih antiimigracionih predloga, suprotni ustavnim načelima ravnopravnosti.

Kada je prvi put nastao republikanski front?

Većina istoričara upućuje na 1955. godine, tokom Četvrte republike, kada su četiri stranke levog centra i desnog centra formirale izborni pakt kako bi pobedile populističku, anti-porezijsku, antimodernizovanu, antiparlamentarnu UDCA Pjera Pužada.

Termin je prvi upotrebio Žan-Žak Servan-Šrajber, novinar magazina l’Ekspres, a zatim ga je uzeo Le Mond. Jedan od najuticajnijih članova poražene UCDA bio je Žan-Mari Le Pen, otac Marin Le Pen.

Koliko često je formiran od tada?

Republički front i baraž su bili formirani u različitim oblicima na opštinskim, resornim, regionalnim, parlamentarnim i predsedničkim izborima od 1980-ih, pošto je udeo glasova RN – tada poznat kao Nacionalni front (FN) – počeo da raste.

U drugom krugu izbora 1985. na primer Socijalistička partija (PS) premijera, Mišela Rokara, pozvala je na „demokratski pakt“, pozivajući levičarske birače da blokiraju kandidate FN glasajući za mejnstrim desni centar.

Apogej republikanskog fronta široko se smatraju predsednički izbori 2002. godine, kada je u političkom zemljotresu lider NF Žan-Mari Le Pen stigao u drugi krug na račun premijera Socijalističke partije Lionela Žospena.

Svaka stranka u nacionalnoj skupštini pozvala je svoje birače da podrže kandidata stranke desnog centra UMP, Žaka Širaka, koji je osvojio drugi mandat u Jelisejskoj palati sa rezultatom od 82 odsto.

Da li je uvek bilo uspešno?

Republikanski front je u stalnom slabljenju od 2002. Na lokalnim izborima 2011. desničarski predsednik Nikola Sarkozi pozvao je birače svoje stranke da u drugom krugu izaberu „ni FN, ni PS“, jer su socijalisti sklopili lokalne saveze sa krajnjom levicom stranke.

U drugom krugu između Emanuela Makrona i Marin Le Pen za predsedničke izbore 2017, samo dve od devet partija koje su ispale u prvom krugu – PS i desni centar Les Republicains (LR) – zvanično su pozvale svoje birače da podrže Makrona.

U drugom krugu predsedničkih izbora 2022. kako je RN nastavio da stalno povećava svoj udeo glasova na skoro svakom glasačkom listiću, dva druga kandidata krajnje desnice, Erik Zemur i Nikola Dipon-Enjan, pozvali su svoje birače da podrže Le Pen.

Poraženi kandidati desnog centra, levog centra, zelenih i komunističkih kandidata pozvali su svoje birače da glasaju za Makrona, ali Žan-Lik Melanšon iz radikalne levice Nepokorena Francuska (LFI) uputio je suptilno drugačiji apel, pozivajući ga da „glasa protiv RN”.

Makron je pobedio sa 58 odsto – daleko od Širakovih 82 odsto. A na parlamentarnim izborima koji su usledili, predsednički tabor je oživeo Sarkozijevo „ni… ni“, odbijajući da kaže svojim biračima kako da glasaju u drugom krugu između RN i levičarskog saveza koji je uključivao LFI.

Hoće li uspeti ovog puta?

RN-ov rezultat od 33 odsto u prvom krugu vanrednih parlamentarnih uticao je na pozive za republikanskim frontom za današnji drugi krug, a 221 kandidat, uključujući 83 iz Makronovog tabora i 132 iz levo-zelenog saveza NFP, povukkli su se kao trećeplasirani.

Međutim, dok ankete pokazuju da je ovo značajno smanjilo šanse RN za apsolutnu većinu u skupštini, front se i dalje lomi.

U poređenju sa 2022, Melanšon je bio jasan: birači NFP-a bi trebalo da daju svoj glas u drugom krugu kandidata koji nije RN. Međutim, Makronovi saveznici, uključujući bivšeg premijera Eduara Filipa, rekli su da glasači njihovog tabora ne bi trebalo da podrže kandidata NFP iz Melanšonove LFI, a LR desnog centra odbio je bilo kakvu preporuku, rekavši da je „krajnja levica prava opasnost“.

U međuvremenu, glasači – posebno oni na levoj strani, koji su sada dva puta glasali za Makrona i centrističke kandidate da prave baraž protiv krajnje desnice – ponovo će biti zamoljeni da daju svoj glas za kandidate čiju politiku ne podržavaju, dok centristi moraju glasati za NFP.