Foto: EPA-EFE/KIM LUDBROOKJužnoafrički predsednik Siril Ramafosa poručio je uoči sutrašnjeg početka trodnevnog sastanka vođa Južne Afrike, Kine, Indije, Brazila i šefa ruske diplomatije da oni ne žele „suparništvo velikih sila“, a mediji i diplomate u EU smatraju da se samit „globalnog juga“ u Johanesburgu održava „u okolnostima podela i sukoba interesa u svetu“.
„To je posebno izazvano ratom u Ukrajini“, naglašava francuski list Mond.
Diplomatski zvaničnici u Briselu podsećaju da čelnici „globalnog juga“ ukrajinski rat „ne smatraju svojim ratom“ što je nedavno obelodanio predsednik Francuske Emanuel Makron, i da su odbili da osude rusku agresiju na Ukrajinu jer smatraju da su je izazvali „razni krivci“, što je izazvalo ljutnju pre svega u SAD i EU.
Zemlje grupe BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika), zahtevaju da se ponovo uspostave mir i postigne ravnoteža u svetskim ekonomskim odnosima i „pravedniji multipolarni sistem odlučivanja“ što podržavaju mnoge „vanzapadne“ države koje bi da se pridruže tom petočlanom bloku.
Južnoafrički predsednik je poručio da je svet „sve složeniji i podeljen sve više na suprotstavljene tabore“, dok BRIKS i mnoge zemlje u svetu „žele da se uspostavi mnogo uravnoteženiji svetski poredak“.
Nemački Dojče vele prenosi mišljenje američkih stručnjaka koji ukazuju da je BRIKS od ruske invazije na Ukrajinu „dobio novi zamah i snagu“, i da to „izaziva zabrinutost na Zapadu“.
Pogledi su posebno uprti u nastojanje SAD da suzbiju uticaj Kine, posebno u Aziji, a potvrda je u najnovijem vojno-bezbednosnom, ekonomskom i tehnološkom paktu SAD, Japana i Južne Koreje, sklopljenom u petak.
Indijski komentator B.D. Badrakumar smatra da je Zapad „paranoičan prema saradnji i samitu BRIKS“ i navodi da su neki vodeći zapadni mediji i agencije tvrdili da sutra u Johanesburg neće doći premijer Indije Narendra Modi, što je Nju Delhi opovrgao, dok „administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena uopšte nije očekivala da će se nastojanja da se izazove podela i izoluju Rusija i Kina, ovako završiti“ – time što je „Globalni jug“ krenuo da se „otme nadzoru velikih sila i potraži… samostalnost“.
Komentatori u EU i SAD su ciljeve saradnje grupe BRIKS shvatili kao nastojanje da se promeni svetski poredak koji služi interesima SAD i drugih bogatih zemalja, a šef indijske diplomatije Naledi Pandor naveo je da “ ‘Globalni jug’ mora biti uključen u multilateralne svetske sisteme“.
Čelnici i komentatori „Globalnog juga“ ukazuju da zemlje grupe BRIKS imaju 40 odsto svetskog stanovništva i daju blizu 30 odsto svetskog bruto-domaćeg proizvoda, da se očekuje da Kina postane najveća privreda sveta 2035. godine, a Indija ima izuzetan privredni i tehnološki napredak.
Samit u Johanesburgu bi da ojača saradnja članica u trgovini, obrazovanju ekonomskih, finansijskih i akademskih stručnjaka, a Južna Afrika želi da se ojača saradnja u proizvodnji vakcina i „zelenog vodonika“, dok Rusija traži da joj Kina pomogne da premosti nedostatak u proizvodnji čipova zbog zapadnih sankcija.
Bezbednost i očuvanje mira takođe su na radnom stolu.
Zemlje te grupe su osnovale razvojnu banku što se na Zapadu vidi kao pokušaj da se zaobiđu Svetska banka i Međunarodni monetarni fond i da se „Globalnom jugu“ omogući drugačije, za njega povoljnije finansiranje razvoja.
To bi podrazumevalo i već delom uspostavljenu trgovinu u nacionalnim valutama, s ciljem da se umanji svetska dominacija američkog dolara u trgovini i finansijama.
Predstavnica Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove Luanda Mpungose kaže da se „ne može poreći da globalni sistem sada karakteriše određena nepravednost, nema jednakosti juga u razvoju i razvijenog severa“, a Antara Gosal Sing iz indijske organizacije Obzerver riserč faundejšn smatra da su „evidentni duboki nedostaci u međunarodnoj arhitekturi koja ne odražava današnju politiku, ekonomiju i demografiju“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
