Francuski mediji o Rafalima u Srbiji: Je li prihvatljivo prodati ih ‘autokrati s ekspanzionističkim ciljevima’? 1Foto: FoNet/Aleksandar Barda

Nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron završio službenu posetu Beogradu gde je potpisan ugovor o prodaji 12 borbenih aviona Rafala, francuski mediji postavljaju pitanje je li to baš pametno s obzirom na bliske odnose koje država neguje s Rusijom i Kinom.

Francuski predsednik Emanuel Makron nada se kako će prodajom borbenih aviona Srbiju čvršće vezati uz zapadnu Evropu. Utvrdio je to i prilikom službene posete Beogradu u četvrtak gde je potpisan i tri milijarde dolara vredan ugovor o naručivanju 12 Rafala.

Iako je susret Makrona i srpskog predsednika Aleksandara Vučića protekao u vrlo srdačnoj atmosferi, na konferenciji za medije Vučić se nije libio da iskaže podršku Rusiji.

Istakao je kako se Srbija ne srami odluke da izbegne uvođenje sankcija Moskvi. Na taj su način očuvali svoj suverenitet i pravo na međunarodna partnerstva, pojasnio je.

Makron je dogovor o isporuci Rafala opisao kao “stratešku promenu” i “pravu demonstraciju evropskog duha” zemlje koja je dosad raspolagala samo borbenim avionima MiG-29 ruskog inženjerstva. Istakao je i kako ulazak Srbije u “Rafal klub” može doprineti miru u Evropi i biti direktna prilika za regionalnu integraciju.

Najosetljiviji kupac

“Prvi put ćemo imati avione koje proizvodi Zapad i mislim da je to dobar put”, rekao je i predsednik Srbije dodavši kako je “Rafale najbolji avion na svetu”.

Srbija je obećala 2,7 milijardi evra za devet jednoseda i tri dvoseda Rafala, koji bi trebali biti isporučeni između 2028. i 2029, kada njezini stari MiG-ovi 29 dođu do kraja radnog veka.

Srbija je osma zemlja u svetu koja se odlučila za Rafale nakon Egipta, Indije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. One je verovatno i najosetljiviji kupac zbog svoje istorijske bliskosti s Moskvom, ali i geografskog položaja, u srcu Evrope, te sukoba s nekoliko suseda, počevši od Kosova, analizira Le Monde.

Francuski medij navodi kako Hrvatska, koja je kao i Grčka već opremljena istim avionima, sa zabrinutošću prati ugovor države s kojom je ratovala. Postavlja se i pitanje kakve će avione francuski Dassault Aviation isporučiti Srbiji. Izvršni direktor te kompanije Erik Trapijer u poseti Beogradu najavio je kako bi Srbi trebali dobiti “najmoderniji model koji je trenutno u službi francuske vojske”. Ipak, nije precizirao radi li se o F3-R ili F4.1. Podsetimo, Hrvatskoj su u aprilu isporučeni polovni F3-R.

Transfer tehnologije

Javnost je kritikovala ugovor Dassaulta sa Srbijom zbog potencijalnog transfera tehnologije Rusiji.

Takve je strahove Makron odbacio kazavši kako se uvek se preduzimaju garancije za očuvanje njihovog intelektualnog vlasništva i znanja. No, kakve su to konretno garancije i mere koje bi trebale sprečiti Srbiju da s Moskvom podele tehnologiju francuskih borbenih aviona, ni Makron ni Trapijer nisu naveli.

Saradnik francuskog magazina Challenges Mark Semo tvrdi kako bi posledice ovog dogovora mogle biti imati dijametralno suprotne od onih koje Francuska očekuje. Priseća se kako je Srbija i pre prikrivala svoju nacionalističku politiku i teritorijalne ambicije.

“U svom ratu za veliku Srbiju, Slobodan Milošević je tako mogao manipulisati Francoisom Miterandom, koji je oklevao napasti svog starog saveznika. Na takve resurse računa i srpski predsednik Aleksandar Vučić”, smatra Semo koji veruje kako avioni neće biti opremljeni najnaprednijim tehnologijama kako ne bi došlo do prenosa tehnologije jer, kako navodi, Vučić se vojno i ekonomski oslanja na Moskvu i Peking kao garanciju za svoj režim.

Zapaža i kako prodaja francuskih lovaca Srbiji podseća na prodaju nosača helikoptera Mistral Rusiji Vladimira Putina za vreme predsednika Nikolasa Sarkozija. Ti vrlo svestrani vrhunski brodovi omogućili bi strateški pomak, posebno u Crnom moru, i bili bi korišćeni 2022. protiv Ukrajine da Francois Hollande nije otkazao sporazum, piše.

“Nikada ne prodajete sofisticirano oružje nekažnjeno autokrati s ekspanzionističkim ciljevima. Nije to pitanje morala nego strateške budnosti. To je vredilo za Vladimira Putina, a jednako vredi i za Aleksandara Vučića čak i ako je Srbija uspostavila partnerstvo s Atlantskim savezom i učestvuje u spoljnim operacijama”, konstatuje Semo koji se osvrnuo i na to što Makron u poseti Srbiji nije rekao nijednu reč o “gaženju sloboda, gušenju nezavisnih medija, marginalizaciji opozicije, prodoru mafije na najviše nivoe države i režimskom blokiranju praktički sve reforme potrebne za ulazak u EU”.

Slepilo tim više žalosno jer Aleksandar Vučić u potpunosti koristi svoju moć da nanese štetu u regiji, zaključuje saradnik Challengesa, prenosi Forbs.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari