Francuski parlament usvojio zakon protiv telesnog kažnjavanja dece

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U Francuskom zakonu postoji i odradba da dece moraju da poštuju svoje roditelje(činim mi se da je 223 ili 233). uostalom kako ubediti dvogodišnje dete da ne istrčava za loptom na ulicu, oni i ne znaju, na sreću, šta je tešla telesna povreda ili ne daj Bože smrt. Treba praviti drastičnu razliku od permanentnog fizičkog i psihičkog maltretiranja, od povremenog udarca u guzu, kada verbalno ubeđivanje ne pomaže. Do sad mi ni jedan psiholog nije savetovao efikasan način da se to postigne.

   1. Povremeni udarac u guzu neće stvoriti čulo opreznosti. Dete će izletati na ulicu i mimo toga što ga je roditelj ‘učio’ da pazi, čisto iz nemarnosti. Trebate biti kreativni u edukaciji dece, da bi oni mogli da vas saslušaju i razumeju jer su to pak, ljudska bića. ‘Povremeno udaranje po guzi’ će stvoriti odbojnost prema tome šta mu roditelj kaže jer će se ‘lekcija’ vezati za delo fiz. kažnjavanja a ne povod te kazne, koji upravo na kraju neće ni razumeti. Kada neko postaje roditelj, on ima dužnost da se prema detetu ophodi humano i da ga na inteligentan način upozna sa svetom.
      Dete ne služi kao objekat za pražnjenje hirova koje ste stekli kroz vreme a praktikujete ih lošim roditeljstvom.
      Takodje, dete ne ubedjujete u nešto (npr. da neopreznost u saobraćaju može biti fatalna) jer ono nema stav ili mišljenje prema trčanju za loptopm na ulicu. Ono ne zna konsekvence koje su moguće, ali kako može biti radoznalo tako može biti i edukovano o tome. Sve ima svoje načine.

      P.S. Nisam upoznat sa francuskim zakonima, ali siguran sam da dete od 5 godina ne zna puno o poštovanju i značenju istog. To se gradi kroz karakter, vremenom i dobrim odnosom izmedju roditelja i deteta koji uključuje međusobno razumevanje i dobru komunikaciju.

2. Zabranjeno telesno kaznjavanje u edukativne svrhe. Znaci ako nekog roditelja privedu dovoljno je samo da kaze da batine nisu bile edukativne.