Francuski premijer Mišel Barnije podneo je ostavku danas (četvrtak) nakon što je izgubio izglasavanje nepoverenja, što je izazvalo kolaps vlade i produbilo politička previranja u zemlji.
Barnije je zvanično predao ostavku predsedniku Emanuelu Makronu, koji ju je prihvatio. On će ostati na funkciji dok se ne imenuje nova vlada, navodi se u saopštenju francuske predsedničke kancelarije.
Makron će večeras da se obrati francuskoj javnosti.
Juče je ukupno 331 od 577 poslanika glasao protiv Barnijeove krhke vlade, iskoristivši priliku da svrgnu političara veterana – i poznatog pregovarača – nakon njegovog pokušaja da probije deo godišnjeg budžeta svoje vlade, piše CNN.
Njegova je prva francuska vlada koja je poražena u zahtevu za izglasavanje nepoverenja od 1962. godine, a Barnije bi sada trebalo da postane francuski premijer sa najkraćim stažem u istoriji.
Odabir naslednika će se pokazati kao delikatan zadatak, sa sve ranjivijim predsednikom koji je primoran da umiruje poslanike na oba ekstrema francuske politike.
Makron je imenovao Barnijea da vodi manjinsku vladu nakon što su vanredni izbori, koje je predsednik raspisao tokom leta, podelili francuski parlament na tri frakcije, od kojih je svakoj manjkalo većina.
Francuska sada juri ka kraju izuzetno nestabilne godine bez premijera ili budžeta.
Makron mora da izabere novog premijera, ali je teško zamisliti kandidata koji bi očekivao podršku i levičara i krajnje desnice.
Budžet takođe mora biti usvojen pre roka 21. decembra. Ako se taj rok propusti, vlada bi ipak mogla da donese zakon „zakon o fiskalnom kontinuitetu“, koji bi izbegao gašenje dozvoljavajući vladi da naplaćuje poreze i isplaćuje plate, sa ograničenom potrošnjom na nivoe 2024, prema agenciji za kreditni rejting S&P Global Ratings.
Dalji vanredni izbori nisu mogući jer sadašnji parlament mora da zaseda do juna, godinu dana nakon poslednjeg glasanja.
Umesto toga, Makron će se suočiti sa intenziviranim pozivima za ostavku – zahtevom da poslanici poput Le Penove mogu tražiti ultimatum u zamenu za podršku premijerskom kandidatu.
Levičarski savez Novi narodni front (NFP), koji je osvojio najviše mesta na parlamentarnim izborima, ranije je kritikovao Makronovu odluku da za premijera postavi centristu Barnijea umesto svog kandidata, piše BBC.
Zajedno sa krajnje desničarskim Nacionalnim skupom (RN), Barnijeov budžet – koji je uključivao 60 milijardi evra (49 milijardi funti) za smanjenje deficita – smatrao je neprihvatljivim.
Marin Le Pen, liderka RN, rekla je da je budžet „toksičan za Francuze“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.