Foto: EPA-EFE GUILLAUME HORCAJUELO (Arhiva) „Žuti prsluci“ svakako su ostavili dubok pečat godini koja je na izmaku. I sledbenike leve i desne političke orijentacije ujedinili su protesti koji se šire Evropom ali i svetom kao masovni revolt protiv vladajućih elita.
Mada važi za kolevku kulture i lepog ponašanja, Francuska je i zemlje koja je kroz istoriju iskusila mnoge revolucije. Stručnjaci su oprezni i smatraju da populističko izražavanje nezadovoljstva poput onog u Francuskoj nije svojstveno svim narodima i nemaju sve države uslove koje omogućavaju „mini revolucije“ poput francuskih.
Nezvanični pokret „Žuti prsluci“ koji iz Pariza krenuo početkom novembra, prvobitno kao izraz nezadovoljstva zbog namere vlasti da uvede poreze na gorivo, prerastao je u građanski pokret svih onih kojima je dojadio politički establišment u Francuskoj.
Vremenom je pokret toliko omasovljen da ga politički stručnjaci bez zadrške nazivaju „novom revolucijom“. Za razliku od ranijih francuskih protesnih pokreta ovaj se „rodio“ na internetu, preko onlajn peticija u organizaciji radničke klase, bez de fakto lidera, sindikalne ili političke zaleđine.
Ujedinio se narod i izvojevao malu pobedio jer im je ispunjen početni zahtev – od poreza na gorivo vlasti su odustale. Međutim, narod Francuske, koji već duže vreme grca u osećanju da ih vladari eksploatišu, što je dovelo do jačanja populizma, ide i šire u prohtevima – traže smenu predsednika Makrona, koji, po njima, isključivo radi u korist elita.
Ono što je još upečatljivije za Francusku jeste i najava policije da će se „žutim prslucima“ uskoro priključiti „plavi prsluci“. Francuska Vlada pokušala je da pridobije policiju, koja traži bolje uslove rada, ponudivši bonus od 300 evra policajcima koji su bili na dužnosti tokom nasilnih protesta koji su počeli prošlog meseca.
Nije poznato da li će predloženi bonusi zadovoljiti policiju, jer, kako kažu, „mi nismo na prodaju i ne možete nas kupiti. Sigurno je da taj bonus neće rešiti krizu“. Prema podacima Vlade, bonus će dobiti 110.000 policajaca i vojnog osoblja i koštaće 33 miliona evra. Ali, umesto toga, policijski sindikati traže isplatu više hiljada prekovremenih sati, koji su se nagomilali poslednjih nekoliko godina.
Taj osnaženi populizam u Francuskoj, koji se ne pridržava bilo kakvih jakih političkih ideologija koje bi vukle ulevo ili udesno, fascinira mnoge. To je i razlog što su „Žuti prsluci“ toliko jaki jer okupljaju ljude raznog spektra.
I za filozofa i političkog analitičar Aleksandra Gelevica Dugina upečatljiva je sama činjenica da su populistički pokreti usmereni protiv političke elite u celini, bez pravljenja razlika na levo i desno.
„Ovo je ustanak periferije društva protiv njenog centra“, smatra Dugin. Čuveni američki sociolog i društveni kritičar Kristofer Laš davno je označio oblik vladavine koja preovlađuje u savremenom zapadnom društvu kao „elitnu revoluciju“.
Kada govori o „elitnoj revoluciji“, Dugin objašnjava kako oni na vrhu hijerarhije moći imaju tendenciju da kontrolišu tu moć kroz svoju ogromnu volju da vladaju. Kako dalje navodi, rezultat elitne revolucije daleko je destruktivniji za kulturu i društvo nego revolucija mase, jer u ime raznolikosti, elite iz svih grupa traže tu moć i koriste je za „ugnjetavanje svojih podređenih“.
„Uradite kako vam lideri grupe kažu ili ste deo problema“, mogla bi da glasi ta paradigma, tvrdi Dugin, pojašanjavajući dalje da smo “ svedoci neizbežnog rezultata saterivanja ljudi u ćošak kontrolisanjem svega što se može kontrolisati, oporezovati ih i gurnuti u zapećak“.
Demonstracije su se kao požar iz Francuske proširile na Belgiju i Holandiju, iako nijedna od tih zemalja nije predložila povećanje poreza na gorivo, što je bio katalizator masovnih i nasilnih demonstracija u Francuskoj u poslednjih nekoliko nedelja. Premijer Belgije Šarl Mišel je podneo ostavku pre neki dan, ali ne pod pritiskom zahteva žutih prsluka, već usled rastućeg pritiska na njegovu vladu, a nakon što je najveća partija napustila njegovu koaliciju zbog toga što je podržao globalni kompakt sporazum UN o migracijama.
Protesti su zabeleženi i u nekoliko holandskih gradova – u Roterdamu je par stotina demonstranata u žutim prslucima pevalo u centru grada i delilo sveće prolaznicima. Na mirnim demonstracijama ispred holandskog parlamenta u Hagu okupilo se stotinak demonstranata, a agencije javljaju da su najmanje dva demonstranta uhapšena tokom protesta u centru Amsterdama.
U susednoj Mađarskoj desetine hiljada građana protestuju protiv novog zakona o radu i, kako navode, rastuće autoritarne vladavine nacionalističkog lidera Viktora Orbana. Protesti simbolično nazvani „Srećan Božić gospodinu premijeru“ organizuju levičarske opozione partije, grupe studenata i građana koji se protive vladi Viktora Orbana, a protestima su se pridružili i sindikati.
Orbanova partija Fides reagujući na proteste u zemlji saopštila da je „sve očiglednije da su učesnici protesta kriminalci koje je organizovala mreža Džordža Soroša“. Demonstranti su u šetnji od Trga Heroja do parlamenta mahali zastavama Evropske unije i Mađarske noseći slogane. Na jednom od slogana je, kako se navodi, pisalo „Nemoj da kradeš“.
„Vlada ignoriše nas radnike. Moramo da podignemo glas i odgovorimo“, rekao je Tamaš Sekeli, zamenik predsednika Udruženja sindikata Mađarske. Novim zakonom o radu poslodavcima je dozvoljeno da traže do 400 prekovremenih sati rada godišnje, zbog čega su ga kritičari nazvali „Zakon za robove“. Stručnjaci napominju da je Orban često ulazio u sukob sa Briselom gradeći u svojoj zemlji sistem za koji kritičari tvrde da je autokratski i povećavajući kontrolu nad sudstvom i medijima.
Prepoznatljivi prsluci viđeni su i u Poljskoj gde su poljoprivrednici pre nekoliko dana blokirali autoput tražeći od države nadokandu za epidemiju svinjskog gripa. U Nemačkoj, žuti prsluci viđeni su u Berlinu prvog dana decembra na antimigrantskim protestima.
Nizak kvalitet rada javnih službi nagnao je žute prsluke i u Južnoj Africi da izađu na ulicu sa svojim zahtevima. U Egiptu su pak, u strahu od protesta na godišnjicu od „Arapskog proleća“ pokušali da ograniče prodaju žutih prsluka. Ruski lider Vladimir Putin branio se pred javnošću zbog hapšenja aktiviste za ljudska prava koji je pozivao na protest naglašavajući da želi da spreči događaje poput revolta „Žutih prsluka“ u Francuskoj.
„Žuti prsluci“ su stigli i do Jerusalima. Organizatori protesta inspirisani Francuskom pozvali su javnost da se masovno odazove protestima zbog povećanja cena struje, vode, prehrambenih proizvoda, kao i da se suprotstave politici monopola. Učesnici protesta izneli su svoje zahteve za hitnu akciju Vlade i smanjenje cene gasa 60 do 70 odsto, implementaciju preporuka za reformu prehrambene industrije i sprovodenje reformi za povećanje konkurencije u svim oblastima tržišta.
Pojedini izvori javljaju da se planiraju protesti „Žutih prsluka“ i u Masačusetsu u Njujorku i Kaliforniji. Kako navode stručnjaci – „Žuti prsluci podsećaju na svet koji ima pravu moć, i svet koji će dobro slušati“.
I Beograd ima svoje „Žute prsluke“. U subotu 22. decembra zakazan je novi protest (prva dva su bila prilično masovna „Stop krvavim košuljama“ i „Počelo je“ i „1 od pet miliona“), iako je prvobitno planirana pauza do sredine januara, na insistiranje građana odlučeno je da se nastavi subotnja šetnja. Reklo bi se da je ovo tipičan protest građana, a ne proces pobornika ove ili one političke opcije.
Kako je rekao akademik Dušan Teodorović, „protest je i građanski i opozicioni i studentski i penzionerski“. Za razliku od Makrona, koji je svestan ozbiljnosti situacije i smatra da „nijedna zemlja ne može da napreduje ako ne sasluša legitimni gnev svog naroda, gnev koji se izražava svuda u Evropi“, srpski predsednik samouvereno tvrdi da ovo nije građanski već opozicioni protest i poručuje: „može pet miliona da vas se skupi, možete samo da dobijete izbore i onda ispunjavajte ono što je narodu obećano. Ja pod pristiscima neću da radim i po tome se razlikujem od svih drugih poručuje svom narodu“.
Sve je to opravdano ako se uzme u obzir da se pojam demokratije različito tumači u Srbiji i Francuskoj kao i činjenica da ne samo da je kritička svest u Srbiji manje razvijena od Francuske već je i vlast gotovo potpunom kontrolom medija onemogućila bilo kakvo iznošenje kritike, pa se tako plasira i iskrivljena slika o protestima i povodima.
Stručnjaci ukazuju i na činjenicu da se ljudi u Srbiji plaše da izađu na ulice – posebno u malim sredinama kao i da nema te vrste solidarnosti kao u Francuskoj. Na kraju krajeva, daleko je Pariz od Beograda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
