Foto: EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSONFrancuski poslanici su u utorak izglasali zakon o „modernizaciji“ krivičnog procesa koji sadrži odredbu kojom se službama za sprovođenje zakona dopušta da „bez znanja ili saglasnosti vlasnika“ nadziru i prisluškuju kamere, mikrofone, telefone i druge uređaje povezane na internet.
Ova mera je ograničena na osumnjičene za terorizam, organizovani kriminal i druge nezakonite radnje za koje je zaprećena kazna od pet ili više godina zatvora.
Po zakonu policijski nadzor osumnjičenog preko telefona i drugih uređaja mogao bi da traje i do šest meseci.
Određene profesije, kao što su novinari, advokati i poslanici, bili bi izuzeti.
Ministar pravosuđa Erik Dipon-Moreti je predložio lov na osumnjičene uz pomoć visoke tehnologije, umesto uobičajenog policijskog nadzora, „ozvučavanja“ vozila i kuće osumnjičenog, za koje smatra da više nisu održivi metodi, sve opasniji za istražitelje.
Pored ograničenja špijuniranja na osumnjičene za krivična dela kažnjiva s bar pet godina zatvora, zakon sadrži i druga ograničenja.
Cilj prisluškivanja uređaja mora biti lociranje nekoga samo u realnom vremenu, a istražni sudija u predmetu mora dati dozvolu za to.
Uz to ne samo da će se špijuniranjem uređaja pratiti gde je osumnjičeni, već će istražitelji moći da daljinski aktiviraju kameru i mikrofon njegovog mobilnog telefona i drugog uređaja.
Kritičari tvrde da ta praksa neizbežno vodi do zloupotrebe ovlašćenja francuske policije koja je i ranije optuživana za zloupotrebu ovlašćenja, brutalnost i rasizam.
Predstavnica Amnesti Internešnl Katia Ru rekla je za AP da „upotreba tehnologije za nadzor ne može biti sistemski odgovor na bezbednosna pitanja“ i da se ne smeju kršiti ljudska prava, makar se radilo o onima koji su samo osumnjičeni za određena krivična dela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
