Francusku čeka politička nestabilnost

Mada je francuski predsednik Fransoa Oland izjavio da će se tokom narednih meseci do kraja svog mandata ozbiljno posvetiti predsedničkom poslu, njegova odluka, saopštena u četvrtak uveče, da se ne kandiduje na sledećim predsedničkim izborima (april – maj 2017) praktično ima težinu ostavke i uvodi Francusku u pola godine političke nestabilnosti.

Žiskar D’Esten i Nikola Sarkozi nisu, doduše, drugi mandat i dobili, ali nisu bili unapred osuđeni na uzmicanje. Tako su Francuzi u samo 15 dana stavili tačku na tri vrhunske političke karijere: dva predsednika (Oland i Sarkozi) i jednog premijera (Alan Žipe).

Mada su Olandovu odluku pozdravili svi, i na levici i na desnici, ona je stigla tek posle u poslednjem trenutku sprečenog loma na vrhu francuske države, koji je slutio na razlaz francuskog predsednika i njegovog premijera Manuela Valsa i pretio opasnom institucionalnom krizom. S obzirom na tu okolnost, nije sigurno da se Oland povukao na vreme da Valsu obezbedi ubedljiv kredibilitet kao kandidatu Socijalističke partije na prethodnim januarskim izborima za predsedničkog kandidata levice, ni na konačnim izborima za predsednika Francuske. U svakom slučaju, opšte je uverenje, da je rizik od debakla i na jednim i na drugim izborima mnogo manji sa Valsom nego što bi bio sa Olandom. Manuel Vals je takođe odluku Olanda da se ne kandiduje pozdravio kao odluku jednog državnika, ali još nije potvrdio da će se za funkciju predsednika Francuske boriti. Jer, poslednje ankete veće šanse na uspešan okršaj s Marin le Pen, šeficom Nacionalnog fronta, daju kandidatu desnog centra Fransoa Fijonu nego bilo kom drugom kandidatu.

Bled i potresen Oland je objavljujući svoju odluku, i pored iznošenja nekih pozitivnih detalja svog mandata u aktivnosti oko ostanka Grčke u evrozoni i borbi protiv nezaposlenosti, praktično priznao neuspeh: lični, ekonomski i socijalni, i najzad politički. Svoje probleme sa ženama on nije uspeo da drži pod kontrolom, obećani ekonomski rezultati su izostali, a njegova vizija Francuske na pragu je da izgubi od vizije koju nudi Nacionalni front.

Verovalo se da će se njegova tvrda politička ambicija osloniti na poslednje podatke o padu nezaposlenosti, ali, priznao je Oland, ti su rezultati došli suviše kasno. L’Insee, francuski institut za statistiku, upravo je objavio da je u trećem kvartalu stopa nezaposlenosti u celoj Francuskoj (računajući i njene prekomorske teritorije) bila 10 odsto aktivnog stanovništva, prema 9,9 odsto u drugom kvartalu 2016. godine. U evropskom delu Francuske stopa nezaposlenosti u oktobru iznosila je 9,7 odsto što je povećanje u odnosu na drugi kvartal od 0,1 procentni poen ili za 31.000 na ukupno 2,8 miliona ljudi. U odnosu na isti period prošle godine stopa nezaposlenosti je smanjena za 0,4 procentna poena. Posao godinu dana i duže traži 1,2 miliona Francuza što je 4,3 odsto aktivnog stanovništva. Maja 2012. godine kad je Oland preuzeo funkciju francuskog predsednika stopa nezaposlenosti u evropskom delu Francuske iznosila je 9,8 odsto.