Fridom haus: Tokom pandemije nastavljeno urušavanje demokratije u svetu

Ovo je ocenio Fridom haus u novom izveštaju pod nazivom „Demokratija tokom zatvaranja“.

U istraživanju uticaja kovida-19 na demokratiju i ljudska prava koji je Fridom haus uradio zajedno sa istraživačkom firmom GQR zaključeno je da su se od izbijanja epidemije korona virusa pogoršali uslovi za demokratiju i ljudska prava u 80 zemalja sveta.Istraživanje snažno podržava pretpostavku da pandemija kovida-19 dodatno pogoršava četranestogodišnji kontinuirani pad u slobodi.

Ne samo da je demokratija oslabila u 80 zemalja, već je problem posebno akutan u klimavim demokratijama i visoko represivnim državama – drugim rečima, najviše trpe ustanove koje su već imale slabe zaštitne mere protiv zloupotrebe moći, navodi Fridom haus.

Kriza demokratije koja je počela mnogo pre pandemije, zbog pandemije se pogoršava, a najverovatnije će se to nastaviti i nakon što se zdravstvena kriza povuče jer će zakone i pravila koji su uspostavljeni sada biti teško promeniti, dodaje se u izveštaju.

U izveštaju su opisani rezultati istraživanja sprovedenog od januara do avgusta ove godine u pet aspekata u kojima je uočeno slabljenje – zloupotrebe vlasti, zaštita ranjivih grupa, transparentnost i borba protvi koruocije, sloboda medija i izražavanja i kredibilni izbori.

Naročito naglo pogoršanje zabeleženo je u represivnim zemljama sa klimavom demokratijom.

Više od 60 odsto ispitanika predviđa da će uticaj pandemije na politička prava i građanske slobode u određenim zemljama biti uglavnom negativan u narednih tri do pet godina.

Pandemija ubrzava i globalni pad slobode izražavanja. Ograničenja za medije kao deo odgovora na kovid-19 dogodila su se u najmanje 91 zemlji, sa vladama koje su donosile novi zakon protiv širenja „lažnih vesti“ o virusu.

Novinari koji su izveštavali o krizi su hapšeni ili maltretirani, vlade su nadzirale sadržaje. Kao dodatak na kontrolu nad medijima vlade su uvodile restrikcije na sobodu govora ili kritike u najmanje 72 zemlje.Istraživanje je pokazalo da autoritarni, ali i demokratski izabrani lideri nisu bili iskreni u pogledu uticaja korona virusa, sa 62 odsto ispitanika koji su rekli da ne veruju onome što o pandemiji čuju od svojih nacionalnih vlada.

Među ispitanicima  iz zemalja koje je Fridom haus označio neslobodnim, 77 odsto ne veruje informacijama nacionalnih vlada, navodeći da je nedostatak transparentnosti najčešći u zemljama sa slabom zaštitom od zloupotrebe moći.

U delu posvećenom slobodi medija i izražavanja navodi se da su u najmanje 91 zemlji od ukupno 192 (47 odsto) vlasti  nametnule ogrničenja vezano za izveštavanje o pandemiji. Mediji u 25 odsto slobodnih, 62 odsto delomično slobodnih i 67 odsto neslobodnih zemalja doživeli su takva ograničenja.

Srbija i sve zemlje Zapadnog Balkana spadaju u kategoriju delimičmo slobodnih, dok su Hrvatska i Slovenija u grupi slobodnih.

U izveštaju se navodi i da su uz specifične kontrole novinskih medija, vladina ograničenja slobode govora i kritike vlasti uvedena u najmanje 72 zemlje (38 posto).

Sloboda izražavanja naglo se pogoršavala tokom 14 uzastopnih godina opadanja ukupne globalne slobode, a pandemia korona virusa je pogoršala taj negativni trend, posebno u zemljama u kojima je nezavisno novinarstvo već bilo pod pritiskom, navodi se.

Na kraju izveštaja Fridom haus daje niz preporuka državama kako bi obezbedile da mere budu odgovarajuće i vremenski ograničene, tehničku podršku, pristup proverenim informacijama, podršku sigurnim i fer izborima uz poštovanje javnog zdravlja, kao i borbu protiv korupcije i osiguravanje hitnog fonda koji će omogućiti organizacijama za ljudska prava da nastave svoje svakodnevne poslove.