Fronteks u novim problemima

Agencija EU za zaštitu granica Fronteks sa sedištem u Varšavi, suočava se s nekoliko unutrašnjih problema. To pokazuje istraživanje emisije „Reške TV“ koja se emituje u nemačkom javnom servisu ARD.

S jedne strane, postoje problem s novom elitnom jedinicom Standing Corps. Osim toga, pokrenute su nove interne istrage zbog moguće umešanosti u ilegalna vraćanja migranata.

Dakle, opet problemi za Fronteks i direktora Hansa Leijtensa, koji je na toj poziciji tek nešto više od godinu dana.

Standing Corps – 10.000 graničara EU

Nova jedinica Standing Corps smatra se prestižnim projektom Evropske komisije u borbi protiv neregularnih migracija i prekograničnog kriminala. Do 2027. postepeno bi trebalo da ima ukupno 10.000 zaposlenih – bilo direktno zaposlenih u Fronteksu ili onih koje šalju zemlje članice EU. Politička odluka donesena 2019. da se za par godina formira jedna tako velika jedinica – mnoge je iznenadila.

Novo istraživanje sada pokazuje da je nekoliko zemalja članica EU interno uputilo oštre kritike na račun nove elitne jedinice. To proizlazi iz zapisnika sa sastanka Strateškog odbora za pitanja migracija, granica i azila (SAEGA). Dokument datira iz februara. U ovom odboru razmenjuju mišljenja visoki evropski zvaničnici.

Nekoliko zemalja je pohvalilo novu jedinicu, ali su se posebno kritične pokazale države sa spoljnim granicama EU.

Španija je, na primer, saopštila da trenutno često nije moguće efiksano koristiti Standing Corps. Grčka je kritikovala da su postupcima selekcije, obuke i izgradnje kapaciteta nove jedinice „potrebna poboljšanja“.

Više zemalja, uključujući Italiju i Francusku, prigovorilo je da jedinica nije dovoljno dobro usklađena „s potrebama i zahtjevima država članica“.

Suočena s optužbama, Evropska komisija je saopštila da je Fronteks obavezan da se poboljša. Fronteks je odgovorio da izgradnja prve uniformisane jedinice EU predstavlja „ogroman zadatak“ za koji nema prethodnih modela. Uprkos raznim izazovima, agencija tvrdi da je na dobrom putu da do 2027. ima 10.000 graničara.

Kako sugeriše istraživanje nemačkih medija Evropska komisija i Fronteks predstavljaju Standing Corps većim nego što jeste – do kraja 2023. trebalo je da ima oko 7.500 pripadnika, dok ih ustvari ima oko 4.200.

Nove optužbe za ilegalno vraćanje migranta

Za nemir u Fronteksu zadužene su i nove optužbe za pušbekove – ilegalno vraćanja migranata van EU granica, bez omogućavanja podnošenja zahteva za azil.

Ta praksa pojedinih država članica već je bila dovela je Fronteks u duboku krizu. Dugogodišnji direktor je zbog toga 2022. podneo ostavku, a njegov naslednik, Hans Leijtens, obećao je da neće tolerisati takvu praksu.

Međutim, istraživanje medija pokazuje da su nedavno zabeležena najmanje dva incidenta u kojima su migranti očigledno vraćeni u turske vode. „Reške TV“ je zajedno s berlinskom istraživačkom agencijom Forensis rekonstruisala oba slučaja. Prema njima, oba incidenta su se dogodila u grčkim vodama, dakle unutar EU.

Prvi incident dogodio se 25. januara 2024. Video snimci prikazuju maskirane muškarce kako se malim brodom, koji očigledno pripada grčkoj obalskoj straži, približavaju gumenom čamcu sa oko 30 osoba. Na snimku se vidi kako maskirani muškarci štapovima prete migrantima. U pozadini se prepoznaje brod litvanske obalne straže, koji u Egejskom moru deluje za Fronteks. Samo nekoliko sati kasnije, gumeni čamac je uhvaćen u turskim vodama. Upoređivanje saopštenja turske obalne straže o incidentu i dostupnih video snimaka sugeriše da se radi o istom čamcu s istim osobama.

Drugi se dogodio 19. februara 2024. Rano ujutro oko 30 osoba – muškarci, žene i deca – bilo je u gumenom čamcu. Kada su drugi im se približili drugi brodovi, zvali su u pomoć. To pokazuju video snimci koje poseduju NDR i WDR. Jedan od većih brodova u blizini nosi zastavu bugarske obalske straže i deluje za Fronteks. Migranti koji su zatražili pomoć nisu kasnije odvedeni u Grčku, već su dospeli u turske vode. Jedan svedok kasnije je novinarima izjavio da su grčki službenici gurnuli čamac u turske vode. Međutim, ovu tvrdnju nije moguće stopostotno potvrditi.

Ko je kriv?

Prema priručniku, čak se i od službenika Fronteksa traži da „aktivno identifikuju osobe i informišu ih o njihovim pravima koje možda žele da ostvare u vezi s međunarodnom zaštitom“. Međutim, u slučaju zajedničkih operacija s nacionalnim vlastima, zapovedništvo je u nadležnosti dotične države članice.

Grčka je odbacila optužbe. Suočen s snimcima, direktor Fronteksa Leijtens izjavio je da je njegovim ljudima naloženo da spašavaju ljude u nevolji. Fronteks je pokrenuo tzv. Serious Incident Reports u vezi s oba slučaja, odnosno interne istrage – koje su još u toku.