Grupa za osnovna prava i vladavinu prava EESC-a poziva Srbiju da ne izruči Andreja Gnjota Belorusiji

Andrej Gnjot je uhapšen u oktobru 2023. godine dok je bio u tranzitu na beogradskom aerodromu, na osnovu naloga za hapšenje Interpola koji su izdale beloruske vlasti zbog optužbi za utaju poreza.

Dana 31. maja 2024. godine, Viši sud u Srbiji naložio je izručenje novinara Belorusiji, koji je trenutno u kućnom pritvoru u Beogradu nakon što je nekoliko meseci proveo u zatvoru u Srbiji.

Andrej Gnjot je aktivno učestvovao u protestima 2020. godine, zahtevajući ostavku predsednika Aleksandra Lukašenka nakon izbora.

Prema Komitetu za zaštitu novinara, Andrej Gnjot bi mogao da se suoči sa sedmogodišnjom kaznom zatvora zbog navodne utaje poreza i potencijalno deset dodatnih godina zbog stvaranja ili učešća u ekstremističkoj grupi. Odbrana novinara smatra da je njegovo gonjenje politički motivisano.

Predsedništvo FRRL-a, stoji u objavi na njihovom sajtu, strahuje da bi ovo izručenje moglo dovesti Andreja Gnjota u opasnost od nepravednog suđenja i od nehumanog i degradirajućeg postupanja u pritvoru.

Predsedništvo FRRL-a podseća da, kao država potpisnica međunarodnih ugovora o ljudskim pravima kao što su Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (ICCPR), Konvencija protiv torture i drugog okrutnog, nehumanog ili degradirajućeg postupanja ili kažnjavanja (CAT) i Evropska konvencija o ljudskim pravima (ECHR), Srbija ima obavezu da zabrani torturu i druge okrutne i nehumane postupke, kao i da obezbedi pravo na pravično suđenje.

Ove obaveze sprečavaju izručenje u zemlju gde takva zaštita nije obezbeđena.

Specijalni izvestilac UN-a za stanje ljudskih prava u Belorusiji izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog prava na pravično suđenje i postupanja sa zatvorenicima u Belorusiji.

Predsedništvo FRRL-a poziva Srbiju da ne izruči Andreja Gnjota Belorusiji.

Pozadina

Prema Komitetu za zaštitu novinara, Andrej Gnjot, filmski stvaralac, sarađivao je sa nizom nezavisnih novinskih kuća, uključujući Radio Svoboda (RFE/RL), tokom protesta 2020. godine, zahtevajući ostavku predsednika Aleksandra Lukašenka nakon izbora u zemlji.

Kancelarija Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) izdala je izveštaj o situaciji u Belorusiji, uključujući represiju i kažnjavanje opozicionih glasova, i duge zatvorske kazne za nekoliko istaknutih branitelja ljudskih prava, novinara i sindikalista.

Specijalna izvestiteljka UN-a za stanje ljudskih prava u Belorusiji ponovila je zabrinutost u svom izveštaju iz 2023. godine o nezavisnosti pravosuđa i pristupu pravičnom suđenju u Belorusiji i optužbama za ponavljajuće kršenje garancija postupka u krivičnim predmetima.

Takođe je izvestila da je od 2020. godine hiljade Belorusa pretrpelo okrutno, nehumano ili degradirajuće postupanje ili kažnjavanje u pritvorskim objektima.