FSB i GRU nesmetano od 2013. koriste informacioni sistem Ministarstva spoljnih poslova Mađarske 1Foto: EPA-EFE/Lajos Soos HUNGARY OUT

Mađarska opozicija pozvala je ministra spoljnih poslova Petera Sijarta da podnese ostavku nakon navoda da ruske tajne službe imaju “praktično neograničen pristup informacionim sistemima mađarskog ministarstva spoljnih poslova“, prenose mađarski mediji.

U saopštenju, opozicione stranke su navele da je premijer Viktor Orban “isporučio Mađarsku Rusiji”, namerno demontirajući vladinu odbranu od sajber bezbednost. Oni su osudili Orbana  zbog “ometanja zajedničke evropske akcije protiv Rusije”.

Skandal je izbio samo nekoliko dana pre opštih izbora u Mađarskoj u nedelju u trenutku kada je Orban izolovaniji više nego ikada u EU zbog svojih veza sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Istraživački novinski sajt Direkt36, pozivajući se na interne dokumente i državne i bivše obaveštajne zvaničnike, saopštio je da su kanali komunikacije mađarskog ministarstva spoljnih poslova hakovani upadima ruskih obaveštajnih službi.

Na sajtu se tvrdi da je od 2013. IT sistem ministarstva spoljnih poslova bio „otvorena knjiga za Ruse”. Postoje čvrsti dokazi da su ruske službe bezbednosti imale direktan pristup ne samo mejlovima osoblja i drugim aktivnostima, već i poverljivim podacima koji se prenose preko mađarskih ambasada preko posebne zaštićene mreže.

Bivši obaveštajci rekli su da iza ovih napada stoje Federalna služba bezbednosti (FSB) i ruska vojna obaveštajna služba (GRU).

Sajber napadi koji idu iz Rusije, ukazuje se, uglavnom su bili upereni protiv drugih zemalja NATO-a, a članice Alijanse redovno sarađuju i razmenjuju informacije kako bi identifikovale napade.

Prema podacima istraživačkog portal direkt36.hu, mađarsko ministarstvo spoljnih poslova je bilo pod ciljanim napadima u januaru 2022. Mesec dana ranije Sijarto je od svog ruskog kolege Sergeja Lavrova dobio Orden prijateljstva. Istim tim ordenom okićeno je i više zvaničnika Srbije.

Dokumenti koje je sastavio Direkt36 takođe otkrivaju kako su hakeri upali u sistem. U određenom broju slučajeva, pristupili su IT sistemu “Spear phishing” (vrlo sličan phishingu, posebno skrojenom napadu koji koristi ‘trojanske’ e-mailovekako bi korisnika uverio da otvori pridruženu datoteku ili poseti predloženu web stranicu u kojima je skrivenmalware)  putem mejlova “prerušenih” u zvanični događaj NATO-a.

Ruski sajber napadi na druge zemlje nisu neuobičajena pojava, ali u sličnom slučaju 2020. češki zvaničnici su odlučili da izađu u javnost, dok je Orbanova vlada ove događaje skrivala od javnosti.

Od 2013. IT sistem ministarstva spoljnih poslova bio je „otvorena knjiga za Ruse”. Postoje čvrsti dokazi da su ruske službe bezbednosti imale direktan pristup ne samo mejlovima osoblja i drugim aktivnostima, već i poverljivim podacima koji se prenose preko mađarskih ambasada preko posebne zaštićene mreže.

“Došlo je do institucionalnog zatvaranja”, rekao je jedan bivši zvaničnik ministarstva spoljnih poslova koji je otvorio “zaraženu” e-poštu, a kontraobaveštajne agencije su ga označile kao rizik po nacionalnu bezbednost i otpustile ga nekoliko meseci kasnije.

U izveštaju se navode primeri kada su na upozorenja stručnjaka za sajber bezbednost slegali ramenima i, umesto da pojačaju IT zaštitu, mađarski zvaničnici su na ovu stvar reagovali “opušteno”.

Stručnjak za sajber bezbednost upoznat sa slučajem rekao je da je Orbanova vlada počela da posmatra mađarsku sajber odbranu kao prepreku mađarsko-ruskom zbližavanju, koje je počelo posle 2013, kada je Sijarto i došao na čelo Ministartsva spoljnih poslova.

Proruski zaokret vlade u Budimpešti došao je početkom 2014, nakon posete Viktora Orbana Moskvi gde se dogovorio sa Vladimirom Putinom o proširenju nuklearne elektrane Pakš, projekat vredan 12,5 milijardi evra finansiranih 80 odsto ruskim kreditima.

Direkt36.hu je objavio interno saopštenje ministarstva u kojem poziva osoblje da ne koristi mobilne telefone kineske proizvodnje za posao, odnosno Huavei (ZTE), Honor, Xiaomi, Viko, OnePlus, između ostalih. U javnosti, Sijarto je otvoreno demantovao da bi Huavei ili hardveri drugih kineskih proizvođača predstavljao rizik.

Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je ovaj izveštaj “lažima predizborne kampanje”.

Parlamentarni odbor za nacionalnu bezbednost trebalo je da se sastane danas delom i kako bi razgovarali o kršenju bezbednosti, ali su članovi Orbanovog Fidesa prekinuli sastanak.

Istraživački izveštaj, objavljen je samo pet dana pre izbora 2022, a prema ocenama analitičara mogao bi da promeni igru jer dodatno podvlači prokremljovski stav vlade Viktora Orbana, kažu analitičari.

 

Rosatom se navodno povlači iz nuklearnog projekta Pakš

Ruska nuklearna kompanija Rosatom je navodno obavestila rusku vladu o nameri kompanije da se povuče iz proširenja nuklearnog projekta Pakš na osnovu više sile, navodi 24.hu, koji se poziva na ruske izvore koji citiraju Alekseja Lihačova, generalnog direktora Rosatoma.

Širenje Pakša, najveća investicija ikada u Mađarskoj, zahteva da ruska državna grupa za atomsku energiju Rosatom izgradi dva nova reaktora za 12,5 milijardi evra na osnovu međuvladinog sporazuma iz 2014. Rusija obezbeđuje kredit od 10 milijardi evra za finansiranje 80 odsto troškova.

Prema izvorima, Rusija više potencira ovo ulaganje, što bi moglo da bude otežano uticajima sankcija.

Mađarski generalni direktor Rosatoma za centralnu Evropu Zalan Bač je demantovao izveštaj. “Implementacija projekta Pakš 2 nastaviće se prema rasporedu i Rosatom u potpunosti ispunjava svoje ugovorne obaveze iz rusko-mađarskog međuvladinog sporazuma o zajmu, uključujući obezbeđivanje finansiranja projekta”.

I iz sedišta Rosatoma su takođe demantovali izveštaj i saopštilo da se projekat nastavlja kako je planirano.

Projekat već godinama kasni, pošto mađarska nuklearna agencija OAH tek treba da da konačnu dozvolu iz bezbednosnih razloga. Čini se da postoje problemi sa usklađenošću sa Rosatomovim reaktorima VVER-1200, kažu stručnjaci.

Ocenjuje se da je ovaj projekat trebalo da bude kamen temeljac povratka Rusije u centralnu Evropu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari