FT: Kriza vlade u Bugarskoj otvara vrata proruskim desničarskim partijama

Petkov je zauzeo tvrd stav protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu i nedavno je smenio ministra odbrane Stefana Janeva jer je taj rat opisao kao „specijalnu operaciju“, što je formulacija Kremlja.

Međutim, Petkov je sada na putu da padne sa vlasti jer je njegova široka koalicija prošle nedelje izgubila većinu zbog spora oko proširenja EU, odnosno podrške otvaranju pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom o članstvu.

Sa druge strane, Janev je ponovo u igri, ovaj put kao lider nove nacionalističke stranke Bugarska u usponu, naklonjene Moskvi.

Ako vlada padne, Bugari će po svemu sudeći ići na četvrte izbore u nešto više od godinu dana, na kojima analitičari očekuju znatno jačanje desničarskih stranaka sa proruskim stavom, uključujući i novu koju je osnovao Janev.

Najnovija politička kriza u Sofiji izbila je prošle nedelje kada je vladajuću koaliciju napustila stranka Ima takvih ljudi, koju vodi populista Slavi Trifonov. On je napustio vladu zbog namere premijera Petkova da odustane od veta Bugarske na otvaranje pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom.

Lider male vladajuće stranke Da, Bugarska Hristo Ivanov rekao je da vlada verovatno neće moći da opstane, ali je ocenio da bi vanredni izbori „doneli isti nered, ali sa više ekstremista“.

Verovatan ishod najnovije krize, odnosno uklanjanje prozapadnog liberalnog premijera Petkova, dalja politička nestabilnost i kontinuirana blokada proširenja EU, odgovarao bi Moskvi, navodi Fajnenšel tajms.

Bivši bugarski ambasador u Rusiji Ilijan Vasilev ocenio je da je povlačenje stranke Ima takvih ljudi iz vlade poslužilo ruskim interesima i pokazalo da je Moskva i dalje u stanju da projektuje moć u Bugarskoj, deceniju i po pošto je pristupila NATO-u i Evropskoj uniji.

Vasilev je izrazio uverenje da je Rusija izazvala krizu bugarske vlade, ali nije pružio dokaze za tu tvrdnju. Moskva negira umešanost u politička previranja u Bugarskoj.

Petkov, koji je završio američki Harvard, postao je premijer u decembru 2021. godine, posle duge političke krize u zemlji, obećavajući prozapadni kurs i nultu toleranciju za korupciju u najsiromašnijoj članici EU.

Kada je Rusija napala Ukrajinu 24. februara, Petkov se suprotstavio Moskvi, odbio da plaća uvoz ruskog gasa u rubljama i rekao da na kraju godine neće obnoviti dugoročni ugovor sa Gaspromom, vredan dve milijarde dolara godišnje. Rusija je u aprilu odgovorila obustavom isporuke gasa Bugarskoj.

Kriza je počela kada je postalo jasno da Petkov želi da postigne dogovor sa Severnom Makedonijom kako Bugarska više ne bi blokirala pregovore Skoplja o članstvu u EU u zamenu za određene ustupke. Trifonov je tvrdio da je njegova stranka zaobiđena u pregovorima i optužio Petkova za izdaju.

Mnogi Bugari osporavaju makedonski identitet i verziju istorije koja se predaje u školama u Severnoj Makedoniji. Istraživanja pokazuju da sada manje od polovine Bugara podržava ulazak Severne Makedonije u EU, dok ih je 2017. bilo dve trećine.

Pitanje Severne Makedonije verovatno će biti od velikog značaja u predizbornoj kampanji. To bi išlo u korist desničarskih stranaka Bugarska u usponu i Preporod. Obe stranke bi mogle da osvoje dvocifren procenat glasova na izborima, navode analitičari.

Iako je malo verovatno da će desničarske stranke moći same da formiraju vladu, protiv njih će morati da se udruži većina drugih političkih snaga, uključujući stranku desnog centra GERB bivšeg premijera Bojka Borisova. On je prošle godine smenjen na izborima posle decenijske vlasti obeležene korupcijskim skandalima.