FT: Prespanski sporazum ne može biti obrazac za rešavanje drugih sporova

Kako navodi list, Prespanski sporazum je oživeo nade u napredak u rešavanju drugih regionalnih pitanja, kao što su odnosi Srbije i Kosova, etnička rivalstva i ustavna pat pozcija u Bosni i Hercegovini ili napeti grčko-albanski odnosi. Ipak, mora se imati u vidu da je svaki od tih problema priča za sebe.

Pre svega, navodi FT, Grčka i Severna Makedonija nisu ratovale a nije ni bilo međuetničkih tenzija u mešovitim zajednicama, koje su bile medju najvažnijim elementima ratova u BiH i na Kosovu.

Spor oko imena, iako je otvorio ozbiljna pitanja o sukobljenim pravima na simbole i suštinu nacionalnog identiteta kroz nacionalne mitove i kulturu, suštinski je bio diplomatski problem koje je trebalo da bude i bio rešen diplomatskim sredstvima.

Prespanskim sporazumom, koji FT naziva najvećim diplomatskim uspehom zapada na Balkanu od Dejtonskog sporazuma 1995, tadašnja Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija prihvatila je da promeni ime u Severna Makedonija, čime je trebalo da se potvrdi da ta zemlja nema pretenzije na grčki region Makedoniju. S druge strane, Grčka je priznala pravo slovenskoj većini u Severnoj Makedoniji da za svoj jezik i nacionalnost koriste termin „makedonski“.

Bivši šef grčke diplomatije Nikos Kocijas, jedan od arhitekata Prespanskog sporazuma rekao je da istorija „treba da bude škola a ne zatvor“. Na Balkanu, navodi FT, to je prilično ambiciozan stav.

Postignuti kompromis je od premijera dve zemlje, Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva, zahtevao veliku političku hrabrost, na obe strane je bilo velikih protivljenja, a dogovor je na kraju Kocijasa koštao funkcije.

Ipak, navodi FT, Prespanski sporazum je međunarodni ugovor o kom će se u krajnjem suditi po tome da li će obezbediti dugoročnu stabilnost Severnoj Makedoniji.

Da bi to moglo da se postigne, prema FT, ključne su tri stavke.

Prva je otvaranje članstva u EU za Severnu Makedoniju i Albaniju, budući da bi ulazak u EU obesmislio granične sporove, a takođe i eventualne pokušaje nacionalista u Tirani i na Kosovu da iskoriste nezadovoljstvo Albanaca u Severnoj Makedoniji.

Zatim, veoma je važno da protivnici sporazuma s obe strane granice ne pokušavaju da sporazum sruše.

Na kraju, piše FT, sve vidljivije pitanje na Balkanu je da li će Albanci biti zadovoljni trenutnim stanjem u kom su razdvojeni u Albaniji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu ili će pokušati da se ujedine u Veliku Albaniju, što bi moglo izazvati veliku opasnost od regionalnog konflikta.

Da bi se to izbeglo, navodi FT, evropski i balkanski političari moraju uveriti Albance da njihovi zahtevi za blagostanjem, građanskim pravima i evropskim integracijama dobijaju dužnu pažnju, a od toga, koliko i od Prespanskog sporazuma, zavisiće prosperitet pa i sam opstanak Severne Makedonije.