Svetski lideri su u Brazilu na samitu G20, zašto niko ne želi da govori o Trampu?

Godišnje okupljanje predstavnika najvećih svetskih ekonomija prilika je za intenzivnu raspravu o klimatskim promenama, globalnoj gladi, sukobima u Evropi i na Bliskom istoku – zajedno sa nekim gorkim primedbama Džoa Bajdena čiji je ovo poslednji samit međunarodnih lidera u inostranstvu u svojstvu predsednika SAD.

Ali čak i dok se Trampov reizbor nadvija nad skupom u Rio de Žaneiru i duboko je relevantan za gotovo sve diskusije o kojima je reč, niko ne želi da razgovara o novoizabranom predsedniku Amerike.

Predsednik Džo Bajden je bio zatrpan pitanjima o Trampu od dolaska u Južnu Ameriku u četvrtak, kada je stigao na samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Limi. Ali u mnogim slučajevima nijedan od dsvetskih zvaničnika nije spreman da otvoreno govori o tome kako razmišljaju o Trampu.

Niko od brazilskih ministara i zvaničnika koji su u ponedeljak održali konferencije za novinare okupljenim medijima takođe nije pomenuo Trampa. Niti je domaćin skupa, brazilski predsednik Luis Inasio Lula da Silva, pomenuo novoizabranog predsednika SAD u svojim javnim govorima.

Francuz Emanuel Makron takođe nije pomenuo Trampa po imenu.

Ali nije bio potreban genije da bi se shvatilo na koga je mislio kada je rekao da će „svako narušavanje međunarodnog poretka tarifnom politikom koju vode najjači ohrabriti druge da ne poštuju međunarodni poredak“ i upozorio na „fragmentacije“ svetskog poretka ako se najmoćnije svetske ekonomije upuste u trgovinski rat.

Britanski premijer Kir Starmer se trudio da ne kritikuje saveznika kada ga je Trampov najstariji sin Donald Tramp Junior upitao o kritikama podrške Ukrajini. Starmer je odbio i govorio o potrebi da se suprotstavi Rusiji u ratu za „naše slobode“.

Čak i ako se o njemu nije raspravljalo u javnosti, Trampovo prisustvo je bilo opipljivo iza kulisa.

„U pregovorima ste već mogli da osetite odsustvo američkog naroda paralizovano strahom“, rekao je po Trampovom dolasku diplomata iz zemlje G20 kome je data anonimnost.

Bajden ne govori o svom nasledniku. On je aludirao na promenu administracije – rekao je liderima na samitu APEC-a u Peruu da će to biti njegov poslednji od takvih sastanaka.

Ali on je ignorisao direktnija pitanja novinara o Trampovoj pobedi i njegovom drugom mandatu.

Dok je završavao uvodne reči na sastanku u petak sa japanskim premijerom i južnokorejskim predsednikom, Bajden nije odgovorio kada je novinar upitao šta je rekao svojim kolegama o predstojećoj drugoj Trampovoj administraciji.

On se stisnutih usana osmehnuo kada su ga nekoliko sati kasnije pitali da pošalje poruku saveznicima o njegovom nasledniku. I ignorisao je ponovljene pozive novinara koji su putovali sa njim iz Perua u Brazil da bi odgovarao na pitanja.

A zvaničnici administracije su takođe pokušali da umanje ulogu koju je Tramp igrao na par stranih samita.

Čak ni o Trampovom odnosu sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, koji je nesumnjivo izvor zabrinutosti za Južnokorejce, nije razgovarano.

Na pitanje upućeno jednom zvaničnika da li se o Trampu razgovaralo na bilateralnom sastanku predsednika sa peruanskim liderom, zvaničnik je rekao: „Ne eksplicitno, ne“.

Na brifingu sa novinarima posle Bajdenovog sastanka sa kineskim liderom Si Đinpingom, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da je Bajden „primetio očigledne činjenice da će nova administracija biti 20. januara“.

Ipak, Salivan je rekao da je Bajden „zaista bio fokusiran na činjenicu da se tranzicija odvija, da je predsednik Bajden odlučan da ta tranzicija bude glatka i da on prenese odnos, i on bi želeo da to prođe pod stabilnim uslovima novoj upravi“.

Ne treba reći da svi svetski lideri privatno žale zbog povratka Trampa – neki otvoreno slave.

Argentinski predsednik Havijer Milei, koji je posetio Trampa u njegovom golf klubu Mar-a-Lago na Floridi pre skupa u Brazilu, objavio je na X snimak svog govora u kojem je kukao o tome kako „globalna elita plače zbog ponižavajućeg poraza komunistkinje Kamale Haris“.

Ali relativna tišina na skupu nastupa dok Tramp signalizira da će igrati tvrdoglavo na međunarodnoj sceni kako bi unapredio američke interese i još jednom smanjio napredak postignut pod Bajdenom u postizanju novih globalnih klimatskih sporazuma i integraciji i daljoj saradnji sa saveznicima i partnerima.

Uoči skupova, predstavio je nominacije za svoju administraciju vrtoglavim tempom. Neki od tih izbora oslikavaju administraciju kojom će dominirati lojalisti i skeptici multilateralnih foruma i angažmana.

Očekuje se da će Trampovo suzbijanje imigracije početi prvog dana.

Sve veće prisustvo tehnološkog mogula Elona Maska u Trampovoj orbiti takođe je navelo neke posmatrače da se zabrinu o potencijalnim efektima na odnose SAD i Evrope, posebno pošto se Mask često sukobljavao sa evropskim regulatorima.

Ako su svetski lideri uznemireni nekim Trampovim kadrovskim odlukama, oni neće zgrabiti mamac. Upitan u avionu na putu ka Brazilu o izboru Trampovog kabineta Starmer je rekao: „Neću da komentarišem svako od imenovanja koje novoizabrani predsednik Tramp objavljuje. Imamo konstruktivan odnos“.

Barem neki svetski lideri izražavaju uverenje da će međunarodne institucije biti opremljene da odgovore na sve šokove koje izazove Tramp.

Na pitanje kako međunarodna zajednica treba da reaguje, generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je novinarima u nedelju da je „najvažnije prepoznati značaj multilateralizma i verovati institucijama multilateralizma“.

Zamoljena za komentar, portparolka Bele kuće u budućoj Trampovoj administraciji Karolajn Livit rekla je u saopštenju da je „američki narod ponovo izabrao predsednika Trampa jer mu veruje da će voditi našu zemlju i obnoviti mir snagom širom sveta. Kada se vrati u Belu kuću, on će preduzeti neophodne korake da to uradi“.

U poređenju sa prethodnim mandatom, Tramp će se suočiti sa veoma drugačijim nizom inostranih kolega, što će dodatno povećati geopolitičku neizvesnost dok lideri smišljaju strategije o tome kako se najbolje nositi sa poznatim biznismenom.

Imao je „bromansu“ sa Makronom, koji će ostati na funkciji do 2027. ali mnogi drugi lideri sa kojima je izgradio tople veze – naime Japanac Šinzo Abe i Meksikanac Andres Manuel Lopez Obrador – napustili su funkciju ili su umrli.