G7: Bez produženja roka za evakuaciju iz Kabula

Države G7 (Kanada, SAD, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan i Nemačka) i Evropska unija obećale su, nakon virtuelnog samita, da će „i dalje evakuisati što je više moguće ljudi iz Avganistana“.

Ali, to obećanje važi samo do narednog utorka, jer Sjedinjene Američke Države ne žele da nakon 31. avgusta produže evakuaciju. „Nismo mogli da produžimo rok“, priznala je nemačka kancelarka Angela Merkel nakon video-konferencije G7.

S obzirom na sve veću opasnost u Kabulu, predsednik SAD Džozef Bajden smatra da je previše opasno ostaviti tamo 6.000 vojnika koji obezbeđuju i upravljaju aerodromom u Kabulu. Njegov primarni cilj je da ne izgubi više nijednog vojnika, prenose američki mediji.

Doduše, predsednik Bajden je još prošle nedelje izjavio da američke trupe treba da ostanu u Avganistanu dok sve građanke i građani SAD ne budu izvučeni iz te zemlje.

No, koliko se američkih državljana još uvek nalazi u Avganistanu, portparol Pentagona, Ministarstva odbrane SAD, nije mogao da saopšti. SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i mnoge druge zemlje, do sada su iz Kabula izvukli oko 60.000 ljudi.

„Moralna obaveza“

Predstavnici Evropske unije, predsedavajući Savetu EU Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, još jednom su apelovali su na SAD da ostave otvoren vazdušni most koliko god je to potrebno. Oni su rekli da je „moralna obaveza“ da iz zemlje u kojoj sada vladaju talibani izvuku sopstvene građanke i građane, ali i Avganistance koji su radili za Zapad, žene, aktivistkinje i saradnike humanitarnih organizacija.

„Oni kojima je u regionu potrebna naša pomoć su žene i deca. Mi znamo ko su te žene, gde su i kakvoj opasnosti su izložene“, izričito je naglasila “, rekla je Ursula fon der Lajen. „. One ne smeju da dopadnu u šake krijumčara ljudima i kriminalnih bandi.

Grupa sedam zemalja založila se i za pomoć susednim zemljama, Iranu i Pakistanu, u zbrinjavanju izbeglica. Unutar Avganistana je, prema podacima Evropske komisije, u bekstvu 3,7 miliona ljudi – najviše žena.

Mnoge od njih žele da pobegnu u neku od susednih zemalja. Kanada, SAD i Velika Britanija obećale su Ujedinjenim nacijama da će u okviru programa preseljavanja svaka od njih da primi po 20.000 izbeglica.

Predsednica Evropske komisije rekla je da nedostaju slična obećanja EU. Države-članice su u procesu konsolidacije.

Austrija je već saopštila da ni u kom slučaju ne želi da primi nijednu jedinu izbeglicu iz Avganistana.

Ursula fon der Lajen upozorila je da kriza u Avganistanu još jednom pokazuje da bi EU morala da usvoji zajednički migracioni sporazum. EU od 2015. ne uspeva da se dogovori ni o jedinstvenoj azilantskoj politici, niti o ključu za raspodelu izbeglica među zemljama-članicama.

Zahtevi talibanima

Članice G7 pozvale su talibane da i nakon što se zatvori vazdušni most u Kabulu, dozvole svim strancima i Avganistancima da napuste zemlju ukoliko to žele. Ostalo je otvoreno kako bi taj „zahtev“ i „pritisak“ trebalo da izgledaju.

Govori se o finansijskim sankcijama. Razvojna pomoć EU već je blokirala oko milijardu evra za narednih sedam godina.

Evropska unija je međutim najavila da će nastaviti s isporukom humanitarne pomoći, koja bi trebalo da dođe direktno do ljudi u nevolji.

Pomoć u životnim namirnicama bi sa 50 miliona, trebalo u ovoj godini da se poveća na 200 miliona evra, najavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Prethodno je i šef Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija, Dejvid Besli, hitno apelovao da mu se poveća budžet kako ne bi došlo do gladi u Avganistanu.

Do sada je oko 40 odsto stanovništva dobijalo hranu od humanitarnih organizacija. „Naravno da će sada biti teže da se nastavi s dostavom pomoći, s obzirom na to da je na terenu ostalo veoma malo ljudstva“, upozorava jedan zvaničnik EU u poverljivom razgovoru za DW u Briselu.

„Mi nećemo više moći da dopremo do svih“, rekao je.

Kako dalje?

Države G7 u jednom su se saglasile: da eventualnu vladu islamističkih talibana priznaju samo ako bude poštovala ljudska prava i ne bude ograničavala prava žena. U suprotnom će im biti uskraćena svaka finansijska pomoć.

Italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi di Majo upozorio je evropske partnere da ne kritikuju SAD zbog okončanja evakuacije. Ne smemo da nanesemo štetu transatlantskom savezu, rekao je Di Majo.

Direktor Minhenske bezbednosne konferencije, nekadašnji nemački ambasador u SAD, Volfgang Išinger, za DW je ocenio da je „strašno gledati kako se u ovoj situaciji raspada Zapad. To je dobro samo za protivnike Zapada“.

Oglasio se i ruski predsednik Vladimir Putin. On je zamerio SAD da su ostavile haos u Avganistanu. Tako se ugrožavaju susedne zemlje, ali i Rusija, s obzirom na to da bi iz Avganistana ponovo mogao da dolazi teror.

G7 je, nasuprot tome, uputio još jedan apel. Talibani, naime, ne bi trebalo da pružaju utočište terorističkim grupama, stoji u pisanom saopštenju nakon virtuelnog samita. To je prioritet.

No, ne zna se šta će se sledeće nedelje događati na aerodromu u Kabulu. Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je u Berlinu da se ne zna da li će uopšte biti vazdušnog saobraćaja.

Portparol Pentagona izjavio je u Vašingtonu da nadzor vazdušnog saobraćaja u Avganistanu vrše skoro isključivo američki vojni kontrolori leta. Ali, i oni će naravno narednog utorka da napuste Kabul.

Turska je ranije planirala da će nastaviti da sa 600 vojnika obezbeđuje aerodrom. Ali, nakon munjevitog preuzimanja vlasti od strane talibana, Ankara je tu ponudu povukla.